„Сваке године узмемо по неку машину да себи олакшамо! ВЕЉКО (21) ЈЕ СА СУПРУГОМ ТИЈАНОМ ОСТАО НА ДЕДОВИНИ: На више од 30 хектара УЗГАЈАЈУ ВОЋЕ, ПОВРЋЕ И РАТАРСКЕ КУЛТУРЕ, пуне и штале
УЖИЦЕ: У времену када млади све чешће одлазе из села у градове или иностранство, из засеока Лелићи у селу Каран код Ужица стиже потпуно другачија прича.
Двадесетједногодишњи Вељко Гајић одлучио је да остане на породичном имању, настави посао својих предака и управо ту заснује породицу.
У домаћинству Гајића данас под једним кровом живе чак четири генерације, а сви заједно баве се пољопривредом и сточарством. На више од 30 хектара земље узгајају воће, поврће и ратарске културе, док у шталама имају више од 50 грла стоке.
Одрастао сам овде и једноставно ме вукло да останем. Нисам могао да дозволим да имање почне да зараста. Код нас нема поделе послова, сви помажемо једни другима и тако функционишемо, каже за РИНУ млади домаћин Вељко Гајић.
Вељко је на селу засновао и породицу, а његова супруга Тијана каже да јој мир који село пружа много више прија од градске гужве.
Свако бира шта воли. Ја сам изабрала ово и лепо ми је овде. Више волим мир на селу него гужву у граду, каже Тијана.
Вељков отац Милош Гајић истиче да су управо слога и заједништво кључ опстанка њихове породице и успешног газдинства.
Ми смо сложни, прво мајка, па супруга, син Вељко са својом породицом. Имамо и двоје унучића. Слога и рад побеђују. Бавимо се сточарством, воћарством и ратарством и од тога живимо, каже Милош.
На газдинству тренутно имају 23 краве у систему муже, док укупан број грла прелази 50 заједно са јунадима и биковима. Посао је последњих година знатно олакшан захваљујући механизацији коју су набавили уз помоћ субвенција.
Сваке године набавимо по неку машину да олакшамо посао. Ове године узели смо грајфер за стајњак, прошле године круњач за кукуруз. Доста тога данас радимо машински, додаје Милош.
Домаћинство Гајића обишао је и градски већник Миодраг Петковић који је истакао да су управо овакве породице пример како село може да опстане када постоје рад, воља и подршка.
Гајићи користе субвенције из године у годину и види се да напредују. Посебно радује чињеница да је млад човек одлучио да остане на селу и ту гради будућност, рекао је Петковић.
Прича породице Гајић из Карана показује да живот на селу и даље има перспективу, посебно када иза свега стоје заједништво, рад и жеља да се породична традиција сачува.
