(ВИДЕО) ПОРТПАРОЛКА ЗЕЛЕНСКОГ ЗАПАЛИЛА ИНТЕРНЕТ Најпрљавије тајне Кијева угледале светслот дана КОКАИН СТРИПТИЗ КЛУБОВИ И МИЛИОНИ ДРЖАВНОГ НОВЦА

Нова епизода подкаста водитеља Такера Карлсона одјекнула је у светској јавности. Његова саговорница Јулија Мендел, бивша је портпаролка украјинског председника, са којим је провела две године. Свакодневица у епицентру кијевске политике, дала јој је јединствени увид у лик Володимира Зеленског.

Њен наступ није био обичан политички осврт, био је то крик очаја, исповест инсајдера који тврди да је човек кога свет слави као хероја демократије заправо трагична фигура скривена иза хиљаду маски.

Гризли иза маске плишаног меде

Менделова, која је на функцију ступила 2019. године након ригорозне селекције међу 4.000 кандидата, описује Володимира Зеленског као врхунског глумца без супстанце. Она тврди да је слика коју западни лидери виде на екранима — слика скромног, емпатичног вође — само једна од многих фасада украјинског председника.

„Када се светла угасе, плишани меда постаје гризли који уништава људе,“ речи су којима Јулија описује човека који наводно пати од потпуног одсуства емпатије и људе посматра као потрошну робу. Према њеним речима, Зеленски је емоционално нестабилан, склон хистерији и патолошки зависан од сопственог рејтинга, због чега је спреман да жртвује читаву нацију зарад историјске славе.

Новац, корупција и „Гебелс пропаганда“

Можда најшокантнији део сведочанства односи се на унутрашње функционисање украјинске администрације. Менделова директно оптужује врх државе за монструозне шеме прања новца, наводећи пример министарства социјалне политике где су се наводно креирали планови за извлачење средстава намењених најсиромашнијим пензионерима. Док народ умире од глади и хладноће — попут трагичног случаја познатог филмског редитеља који је преминуо сам у леденом стану — врхушка се наводно гуши у торбама пуним долара.

У тренутку који леди крв у жилама, Јулија се присетила састанка на којем је Зеленски, фрустриран падом популарности, од свог тима захтевао „хиљаду причајућих глава“ које ће ширити позитивне вести без обзира на реалност. „Треба ми Гебелсова пропаганда“ наводно је изустио председник, призивајући методе најзлогласнијег мајстора манипулације, како би одржао илузију успеха.

Андреј Јермак и стриптиз клубови

Као сиву еминенцију и човека који заправо повлачи конце, Менделова именује Андреја Јермака, шефа кабинета председника Зеленског. Његова прошлост, према Јулијиним речима, вуче корене из сумњивих адвокатских послова у стриптиз клубовима деведесетих, где је градио везе са будућом политичком елитом и мрачним структурама.

Јермак и Зеленски су описани као „малигни нарциси“ заробљени у параноидном симбионту — док Зеленски сања снове о величини, Јермак проналази мрачне алате да те снове спроведе у дело, често користећи рат као средство за обрачун са политичким неистомишљеницима, шаљући критичаре директно на најсмртоносније линије фронта као казну.

Да ли је Борис Џонсон зауставио крај рата?

Интервју баца ново светло на пропале преговоре у Истанбулу 2022. године. Менделова потврђује спекулације да је мир био на дохват руке и да је сам Зеленски тада био спреман на болне компромисе, укључујући статус Донбаса, како би зауставио хорор. 

Међутим, тада на сцену ступа тадашњи британски премијер Борис Џонсон, који је, према сведочењу, обећао Зеленском вечну славу, неограничено оружје и статус глобалног хероја ако настави борбу. Изабран је рат, упркос очигледној математичкој немогућности да Украјина од 25 милиона становника победи Русију са 140 милиона.

Нација на ивици истребљења

Данас је Украјина, према речима бивше портпаролке, земља у којој је све забрањено. Култура отказивања, прогон блогера, хапшења посланика због једне објаве на Телеграму и присилна мобилизација постали су свакодневица. Док западни моћници попут бившег америчког председника Џоа Бајдена и лидера Француске Емануела Макрона играју своје геополитичке игре, Јулија Мендел упозорава да украјинска нација биолошки нестаје.

Деца у Харковској области више не знају да читају, мозак нације је исцурио у иностранство, а преостало становништво живи у „затвореном кавезу“ под сталном претњом дронова и сопствене тајне службе.

Ова исповест завршава се драматичним обраћањем на руском језику, директно упућеним Владимиру Путину, у којем Менделова, гушећи се у сузама, моли за прекид бесмисленог крвопролића. Њена порука је јасна: Украјина више није она земља коју свет познаје, а цена „херојске слике“ коју Кијев продаје западу плаћа се крвљу оних који више немају ни глас ни наду.
 

Др Горан Дејановић