ВИСОКИ САВЕТ СУДСТВА ОДЛУЧИО Судија Мирољуб Томић изабран за председника Врховног суда
БЕОГРАД: Високи савет судства (ВСС) на данашњој седници изабрао је за председника Врховног суда судију и вршиоца функције председника тог суда Мирољуба Томића, објављено је на сајту Савета.
Савет је утврдио да судија Томић испуњава све законом прописане услове за избор за председника Врховног суда и да има изражену способност за руковођење и организацију послова у суду.
У образложењу одлуке о избору наведено је, између осталог, да је Комисија Савета у поступку избора председника Врховног суда највишим оценама вредновала програм унапређења рада судова у Републици Србији који је доставио судија Томић, као и разговор са кандидатом.
Подсећа се и да је судија Томић добио једногласну подршку Опште седнице Врховног суда 19. марта 2026. године као кандидат за председника тог суда.
Томић је у Врховни касациони суд изабран 2017. године, а претходно је био заменик председника суда. Поступа у предметима из кривичне материје.
У ранијем периоду био је судија Окружног суда у Крагујевцу, као и председник тог суда у два мандата. Био је и члан Високог савета правосуђа, а у периоду од 2. марта 2012. до 1. марта 2017. године члан Високог савета судства и заменик председника, као и два пута председник Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа.
Након завршетка мандата у Високом савету судства, судија Томић наставио је рад као судија Апелационог суда у Крагујевцу у кривичној материји и као заменик председника суда задужен за кривичну материју.
Дугогодишњи је предавач вежби из области кривичног процесног права на Правном факултету у Крагујевцу, а потпредседник је Српског удружења за кривично-правну теорију и праксу.
Аутор је већег броја радова из области кривичног права, међу којима су: „Прислушкивање, фиксирање и обезбеђивање података контролом комуникација: могућности контроле и надзора (кривичнопроцесни аспекти)“, „Помоћ малолетним учиниоцима кривичних дела после извршења казне“, „Новчане казне и условна осуда“, „Избор судија и независност правосуђа“, „Новчана казна и међународни стандарди“, „Поједностављене форме поступања и нова решења у ЗКП“, „Организација правосуђа и ефикасност кривичног поступка“, „Потребе и могућности измена у правосудном законодавству“, „Радње доказивања (уставни основ и конкретизација у ЗКП-у)“, „Казна доживотног затвора“, „Суђење у разумном року и други кривичноправни инструменти адекватности државне реакције на криминалитет“, и други.