ЗАШТО КАЖЕМО НЕМАЧКА, А НЕ ДОЈЧЛАНД? Иза имена држава крију се векови историје и неспоразума ЕВО КАКО НАРОДИ ЗАПРАВО ЗОВУ СВОЈЕ МАТИЧНЕ ЗЕМЉЕ

Разлике између такозваних ендонима – назива које народ користи за своју земљу – и егзонима, односно имена која су им дали други народи, настајале су вековима кроз трговину, освајања, погрешне изговоре и преношење речи из једног језика у други.

Тако се, рецимо, Кина на кинеском зове „Џонгво“ (Zhōngguó), што у преводу значи „Средишње царство“ или „Централна држава“. Назив „Кина“, који користи већи део света, вероватно потиче од династије Ћин.

Индија своју земљу назива „Барат“ (Bharat), по древном владару из санскртске традиције, док назив „Индија“ потиче од реке Инд.

Исто тако, Египат је у арапском језику „Миср“, назив дубоко укорењен у семитским језицима, док је европски назив „Египат“ стигао преко старогрчког „Аигиптос“.

Становници Грчка своју земљу зову „Хелас“, а себе Хеленима, док је назив „Грчка“ настао из римског назива „Грекија“.

Постоје и мање познати примери. Финска је за Финце „Суоми“, што би могло да значи „земља мочвара“, док је Јапан „Нипон“ или „Нихон“, што значи „порекло Сунца“, због чега се ова држава често назива и „земљом излазећег сунца“.

Мароко се на арапском назива „Ал Магриб“, што значи „запад“, док је Мађарска за Мађаре „Мађарорсаг“ – односно „земља Мађара“.

Лингвисти објашњавају да су овакве разлике потпуно нормалне, јер су се називи земаља формирали у времену када није било стандардизованих карата, интернета и званичних међународних правила. Народи су једни о другима учили преко трговаца, војски, путописаца и суседа, а имена су се мењала онако како их је ко чуо и умео да изговори.

Зато није необично што се неке државе данас у свету зову потпуно другачије него што их називају њихови становници.

Називи држава које користимо у српском језику често немају много везе са тим како те земље саме себе називају. Док Финци живе у Суомију, а Немци у Дојчланду, код нас су то Финска и Немачка. Разлог за то лежи у историји, језичким променама и начину на који су народи упознавали једни друге.

Немачка је вероватно најзанимљивији пример. Немци своју државу зову „Дојчланд“ (Deutschland), што потиче од старогерманске речи diutisc – „народни“ или „онај који припада народу“.

Међутим, словенски народи су за германска племена користили назив „Немци“, односно „неми људи“. Није то била увреда, већ опис – једноставно, то су били људи чији језик Словени нису разумели, па су за њих били „неми“. Отуд и назив Немачка, који се задржао у српском, руском, пољском и другим словенским језицима.

С друге стране, у енглеском се користи „Germany“, што потиче од латинског назива Germania, којим су Римљани означавали простор насељен германским племенима.

Слична прича важи и за Финска. Финци своју земљу називају „Суоми“, али је остатак Европе користио другачије име. Назив „Финска“ стигао је преко германских и скандинавских језика, у којима су народи са тог подручја називани „Фини“.

Порекло речи није до краја разјашњено, али се претпоставља да је означавала људе који живе у мочварним и северним пределима. Тако је у већини европских језика остао облик сличан речи „Фин“, док су сами Финци наставили да користе свој древни назив – Суоми.