ПОРОДИЧНА ВИНАРИЈА „ВРТ” ОБЕЛЕЖИЛА ДЕЦЕНИЈУ И ПО РАДА Повратак риђичком виногорју

Вредне руке, тада претежно Подунавских Шваба, али и староседеоца Срба, на иначе шкртом црном песку одгајале су благородну лозу и справљале хектолитре вина. Та је капљица проналазила свој пут до европских империјалних трпеза, али како то већ бива у овом делу света, ратови, промене државних уређења и граница али и миграције становништва урушиле су подруме риђичке, расушиле бачве и затравиле винограде.

Свет се мењао, а бивајући на самој граници са Мађарском, таворила је Риђица и из ње се углавном одлазило пут градова, да би у последњих деценију и по благородна лоза са почетка приче својим мистичним зовом привукла назад своје „изгубљено јагње“, по матери потомка староседелачке српске породице Танурџић, Радослава Трипковића и његову породицу. Откупили су парче, некад дедине земље на узбибаном улазу у село,  засукали рукаве Радослав и супруга Габријела са своје троје деце, засадили квалитетну лозу и кренули у авантуру звану Винарија „ВРТ“. 

Петнаест година касније, имају модерну винарију, преко три хектара винограда, бројне титуле и ласкаве награде којим су им овенчана пажљиво негована вина. Међу њима се посебно истиче „Пино гриђо“ као званично најбоље бело вино Балкана. Зато је ова повратничка породица у Риђицу, имала пуно разлога да обележи јубилеј - 15 година постојања.

Бројни пријатељи и сарадници, званичници варошки али и они Привредне коморе Србије, винарски стручњаци и колеге по подрумарској муци и послању просто су закрчили риђичку улицу Војводе Вука, двориште и кућу у којој се одвајкада правило и прави добро вино, јер је Радослав испунио свој сан и модерни погон винарије и укусно опремљену дегустациону салу поставио управо у кући која је некад давно припадала његовом деди, а коју је успео да откупи у авантури својеврсног повратка у предачко село. 
Обишли су бројни гости, у паузи два небеска благотворна дажда и засаде Трипковићевих винограда, пробали вински нектар који се справља од грожђа које зри на песку који бележи највише сунчаних дана у овом делу Панонске низије, запевали и заиграли са, с пуно разлога поносним, домаћинима-слављеницима, јер није мала ствар повратити потамнелу славу целом једном виногорју.