“УБИЦА ДА СЕ САЖЕЖЕ НА ОГЊУ” Чувени Душанов законик важио за изузетно суров али је сваки криминал секао у корену МНОГЕ СУ БИТАНГЕ БЕЗ РУКУ И НОСЕВА ОСТАЛЕ

Душанов законик, који се у старим преписима назива Закон благовјернаго цара Стефана,  усвојен је са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и под‌једнако за све поданике, без обзира на статус. 

Цар Душање желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт.

Како је изгледао Душанов законик?

Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа.

Рад на Законику је започет одмах после крунисања Душана за цара Срба и Грка 1346. године. 

Првих 38 чланова посвећено је цркви, њеним служитељима и поседима, следе одредбе које се односе на повластице властеле и слободних људи и њихове дужности, а потом одредбе које говоре о обавезама зависног становништва, себара (кметови и земљорадници). У наставку долазе одредбе о судству, о казнама за различите врсте кривичних и других преступа. 

Душанов законик је садржао 201 члан (према издању Стојана Новаковића из 1898. године), али се, у зависности од сачуваног преписа, састоји од 135 до 201 члана. Одредбе законика регулишу разноврсне области права, али њихов циљ није да био да предвиди све случајеве, већ само нова питања.

Сурове казне

Казне предвиђене Душановим закоником углавном су биле новчане, али је било и телесних које су подразумевале тешко сакаћење и батињање. Такође, разликовале су се у односу на то да ли се примењују на властелинима или обичном народу. 

Члан 53: О насиљу

"Ако који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже; аколи себар узме силом властелинку, да се обеси, аколи своју другу узме силом, да му се обе руке отсеку и нос сареже." 

Члан 54: О блуду властелинке

"Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обома руке отсеку и нос сареже.” 

Према овом Законику, нико не сме да се жени без благослова свог духовника, а уколико се то учини "такви да се раставе". Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, него се кажњавала и "блуд међу супружницима".

Члан 94: О убиству

"Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера, аколи себар властелина убије, да му се обе руке отсеку и да плати триста перпера."

Члан 95: О псовци

"Ко опсује епископа. или калуђера, или попа, да плати сто перпера. Ко се нађе да је убио епископа, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси. 

Ако властелин, или властелинчић, опује себра, да плати сто препера, ако ли себар опсује властелина, или властелинчића, да плати сто перпера и да се осмуди." 

Члан 96. О убиству

"Ко се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо своје, да се тај убица сажеже на огњу.”

(Kurir.rs)