Бициклом кроз Војводину: Салаш Ноћајски (2) - Змај од Ноћаја испред сеоске цркве и даље бди над Мачвом

Убрзо стижем до Цркве Светог Георгија са десне стране пута. Прва црква у Салашу Ноћајском подигнута је 1809. Њу је подигао чувени војвода Стојан Чупић, Змај од Ноћаја у свом тадашњем дворишту. 

Црква коју је подигао Змај од Ноћаја

Као знак одмазде због учешћа војводе Чупића у Првом српском устанку који је био приморан да побегне преко Саве у тадашњу Аустроугарску, Турци хватају свештеника Недељка и двадесет виђенијих мештана Салаша, затварају их у цркву коју затим заједно са њима спаљују до темеља. 

Нова црква на истој локацији датира са почетка 20. века, пројектована је 1902. а подигнута је седам година касније, 1909. Пројекат за цркву је урадио чувени српски архитекта Светозар Ивачковић који је пројектовао многе цркве и друге грађевине по Србији, између осталог и храм у Засавици 1. Прва литургија служена је управо те година, 19. децембра на Светог Николу.

“Своме незаборављеном јединцу - Јосифу Николајевићу”, пише на каменом споменику испред цркве. Јосиф је у својој 26. години изгубио живот 1912. у код Куманова. Споменик је подигао отац Љубомир. Испод је назначено да је ту сахрањена и “ћеркица Радмила, преминула за живота оца свога Јосифа”. Одмах до Јосифовог је и споменик Душану Чупићу који је у 24. години свог живота “погинуо у борби за ослобођење своје потлачене браће од Турака 24. октобра 1912. на Бакарном Гувну”. Нажалост, фотографије оба младића су временом нестале са споменика. Ту је и још један камени обелиск од црног камена на којем пише: “Изгинулим и помрлим борцима у ратовима 1912. до 1918”. Испред цркве поносно стоји и споменик на којем пише “Војвода Стојан Чупић - Змај од Ноћаја”.

У цркви се налазе два мермерна саркофага, један у којем је Змај од Ноћаја и други на којем пише “Велики српски добротвор Никола Чупић, артиљеријски капетан 1. класе (1836-1870). Ту је и плоча са именима свештеника и попадија који су такође у протеклих сто година сахрањени у цркви.

Архитекта који је обележио Мачву

Настављам даље ка Ноћају и на изласку из села обилазим гробље, потпуно различито од оних која се могу виђати у Срему, Банату и Бачкој, овде су споменици збијени један до другог. Ту се наставља историја страдања мештана овог села у бројним ратовима у протекла више од два века.

Преко пута гробља, пажњу ми привлачи модернистичка кућа за ове крајеве несвакидашњег изгледа, коју је за породицу Лединић 1984. изградио архитекта Милорад Достанић Лала (1936-2026) који је такође рођен у овом селу. Као ученик првог разреда основне школе показивао је склоност ка цртању, писању, хармоници, музици и фудбалу. 

То га је из сремскомитровачке гимназије издвајало од осталих вршњака, а слично је било и касније када је уписао Архитектонски факултет у Београду. Од малена је желео да буде креативан и авангардан и то му је полазило за руком. Широм Мачве и околине убрзо “ничу” различите лепе куће, незаборавно архитектонско дело Милорада Лале Достанића. У Сремској Митровици кажу да је лакше набројати оне зграде које он није пројектовао, од оних које су пројектантско дело његових руку. Креативним решењима у грађевинарству прочуо се чак до Сибира.

Салаш Ноћајски на пописима после Другог светског рата није имао великих осцилација у броју становника који се кретао од 1.725 колико их је било 1948. до рекордних 2.212 на попису 1961. Касније се деценијама број житеља кретао око 1.800 да би тек на последњем попису из 2022. - пао на 1.586.

И њега издао Кнез Милош?

Стојан (Добриловић) Чупић , познат и под именом Змај од Ноћаја (Пива, 1765 - Зворник, 1815) био је један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка. 

Стојан је рођен у Пиви, у Херцеговини негде око 1765. и веома рано је остао без родитеља, па иако млад, али и најстарији у породици, одлучио је да се пресели у Србију. Са три сестре запутио се у Мачву у Црнобарски салаш, где му је живео деда по оцу. У Црнобарском салашу и околини почео је да се бави трговином стоке. Бистрог, окретног и одлучног момка запазио је Страхиња Чупић из суседног Ноћајског Салаша. Младић му се свидео, па му је предложио да га посини. Стојан је то прихватио и свом имену додао поочимово презиме Чупић. Страхиња му је доделио нешто земље и упутио га како да је обрађује. 

Почетaк побуне против дахија Чупића је затекао као чувеног и поштованог домаћина. Чим је сазнао за почетак буне он је око себе почео да окупља људе и припрема заседе Турцима на путевима и пролазима. Постао је један од најзначајнијих војвода Првог српског устанка, познат и под именом Змај од Ноћаја. Истакао се у бојевима на Мишару (где је изазвао и победио турског јунака Мусу Сарајлију) и на Црнобарском Салашу (у којој је победио Мехмед-капетана). У боју код Бајине Баште је прешао преко Дрине и изазвао на мегдан бега Зумбулића. У борби на Главици преко Дрине је спасао Цинцар Јанка. Остао је запамћен у народној епској песми „Змај од Ноћаја“.

Након пропасти Првог српског устанка 1813. отишао је у Срем. Међутим, убрзо се вратио и кријући се по Мачви очекивао је нови устанак. На почетку Другог српског устанка састао се у Ваљеву са Милошем Обреновићем и започео је са организовањем устанка у Мачви. Ухваћен је у турској заседи и потом убијен у Зворнику јуна 1815. где је и сахрањен. Сматрало се да је био жртва издаје, али није сигурно чије - кнеза Милоша или сељака који су се разилазили с њим поводом дизања устанка.