ЕЕС СИСТЕМ ПРАВИ ХАОС СРПСКИМ ВОЗАЧИМА Немачке фирме траже флексибилнији режим
Нова правила уласка и изласка из Европске уније, уведена кроз ЕЕС систем (Entry/Exit System), већ су почела да стварају озбиљне проблеме међународном друмском транспорту, а последице највише осећају возачи из Србије и компаније које послују на европском тржишту.
Иако је јавност у почетку пажњу усмерила на дужа чекања на границама и додатне процедуре регистрације, представници транспортног сектора упозоравају да је суштински проблем много озбиљнији – ограничење боравка у Шенген зони на максимално 90 дана током периода од 180 дана.
За професионалне возаче камиона то представља огроман изазов. Због природе посла они велики део године проводе на територији Европске уније, превозећи робу између европских држава. Нови систем сада аутоматски сабира сваки дан њиховог боравка, па многи возачи веома брзо достижу дозвољени лимит од 90 дана. Када се тај праг испуни, возач практично губи могућност да настави да ради на територији ЕУ до истека прописаног периода.
Последице по транспортну индустрију могле би да буду озбиљне. Превозници упозоравају да ће број расположивих возача бити смањен, што ће довести до проблема у организацији међународног транспорта, кашњења испорука и додатног раста трошкова пословања. Притисак би могао да осете и извозници, посебно компаније које робу пласирају на тржиште Европске уније и зависе од стабилног друмског транспорта.
Проблем не погађа само домаће фирме. На компликације упозоравају и немачке компаније које послују у Србији, а које су снажно повезане са логистичким и транспортним токовима између Србије и ЕУ. Извршни члан Управног одбора Немачко-српске привредне коморе Александер Маркус (Alexander Markus) каже да смањен број српских возача који могу да уђу у Шенген директно утиче и на немачке компаније.
Према његовим речима, Комора је већ покренула разговоре са институцијама Европске уније и покушава да пронађе модел који би омогућио лакше функционисање међународног транспорта. Међутим, како наводи, решење није могуће постићи на националном нивоу јер правила важе за цео шенгенски простор и захтевају сагласност свих држава чланица.
У појединим земљама већ се разматрају одређени предлози за олакшавање положаја професионалних возача. Маркус је подсетио да је Хрватска изашла са одређеним иницијативама које би могле да ублаже проблем за возаче из Србије, али да и даље остаје отворено питање како би се таква правила примењивала у другим државама Европске уније. Управо због тога, представници привреде инсистирају на јединственом европском решењу.
Из немачке пословне заједнице поручују да су упућена бројна писма и иницијативе према Европској комисији, али да за сада нема назнака да ће примена система бити одложена или суспендована. Европске институције, како наводе, сматрају да је ЕЕС део шире безбедносне политике и контроле миграција и да због тога није могуће једноставно повући већ донету одлуку.
„Иако је пуна примена система почела 10. априла, бројање дана боравка за возаче кренуло је практично „од нуле”, односно претходни боравци нису одмах урачунати у нови електронски систем. То би, макар краткорочно, могло да пружи додатно време транспортним компанијама да се прилагоде новим правилима“, навео је Маркус.
Немачке компаније и даље истичу географску позицију Србије, доступност и квалитет радне снаге, као и конкурентне оперативне трошкове као кључне предности земље. Више од 900 компанија са немачким капиталом тренутно послује у Србији и запошљава око 80.000 људи, док је билатерална трговина робом у 2025. години премашила 10 милијарди евра. Уз раст од 7,4 одсто у 2025. години, трговинска размена између Србије и Немачке расла је три пута брже од укупне немачке спољне трговине са светом (2,5 процената).
Због тога се очекује да ће тема ЕЕС система и правила боравка постати једно од важнијих питања у односима привреде Србије и Европске уније током наредних месеци.
