ПРОСЛАВА ДВА ВЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ НА ПОСЕБАН НАЧИН – У БУДИМПЕШТИ И СЕНТАНДРЕЈИ Од „Сеоба” до „Мат(р)ице”: у фокусу оставштина Саве Текелије

Како је јуче најављено на конференцији за новинаре, у фокусу изложбе је оставштина Саве Текелије, једног од најзначајнијих српских добротвора и задужбинара с краја 18. и прве половине 19. века, чије је дело оставило неизбрисив траг у културном и просветном развоју српског народа у Хабзбуршкој монархији.

Поставка истовремено прати и историју Текелијанума, основаног 1838. године, као задужбине за школовање српских ђака и студената. Током деценија, ова институција постала је једно од најзначајнијих средишта српске интелигенције, у ком су стасавале бројне личности српске књижевности, науке и уметности.

Кроз фотографије, архивску грађу, преписку и портрете, посетиоцима ће бити представљени живот и добротворни рад Саве Текелије, као и историја Текелијанума од оснивања до Другог светског рата. Поставка ће почињати у ходнику Текелијанума, пре уласка у саму читаоницу, и то причом која сведочи о томе да су Срби на тим угарским просторима живели и пре Велике сеобе. Између осталог, реконструисане су и две круне везане за средњовековну српску историју – круне деспота Ђурђа Бранковића и Стефана Лазаревића.

Потом следи део посвећен времену саме сеобе и патријарха Арсенија III Чарнојевића, а затим се долази до периода Саве Текелије, његових савременика и свега оног што је произишло из тада обликованих идеја. Тако ће, рецимо, бити изложени и реконструисана одежда Саве Текелије, као и његов грб. Посебно поглавље поставке биће документ из 1910, пронађен у архиву у Сентендреји, а који из прве руке сведочи о животним условима и статусу који су уживали ондашњи питомци Текелијанума.

Истог дана у Српском црквеном музеју у Сентандреји биће отворена и изложба „Мат(р)ица за два века јубилеја” аутора др Данила Вуксановића. Изложба представља спој историјских артефаката повезаних са историјом Матице српске, српском ликовном уметношћу и савременим уметничким изразом који је настајао на тим темељима. Она обухвата оригиналне експонате, уметничка дела и штампарске клишее из колекције Галерије Матице српске, који су својим уметничким и културолошким значајем послужили као инспирација Вуксановићу у различитим техникама ликовног изражавања.

Идеја изложбе је да укаже на то да је Матица српска својом историјом иделатношћу узор и путоказ савременим ствараоцима, те да је њена улога у културној историји српског народа изузетна.

„Даровит, вредан, поштен, родољуб, човечан, свестрано изображен, да рекнем – универзалиста!” (Јован Ђорђевић о Сави Текелији)

Посебан значај изложби даје чињеница да се реализује у простору Српског црквеног музеја у Сентандреји, институцији која негује традицију, а овом изложбом постаје простор презентације савременог стваралаштва.

Вернисаж је, подсетимо, изворно реализован као ауторова докторска изложба у Галерији Матице српске 2020. године и настала је као (ре)интерпретација штампарских клишеа смештених у посебно направљеном орману, чуваних у Галерији Матице српске још од времена Музеја Матице српске.

На изложби су савременим уметничким средствима обрађени мотиви са клишеа који су директно везани за богату историју Матице српске и Галерије Матице српске, попут првог приказа кошнице са насловне странице Летописа Матице српске, клишеа графике Срби светитељи Дома Немањиног, клишеа са портретом младог Саве Текелије и карикатуре Уроша Предића на којој је приказан Лаза Костић. Поред Вуксановићевих радова, поставку ће заокружити оригинални штампарски клишеи, као и дигиталне копије дела из колекције Галерије Матице српске.

Изложба ће бити отворена до 20. септембра 2026. године.    

М. С.