ОД ТИТОВИХ СЛЕТОВА ДО ГУЧЕ Ко је Драгачевац који је седам пута режирао Дан младости на стадиону ЈНА?

Живорад Жика Ајдачић, рођен у селу Лис, био је човек који је чак седам пута уређивао велике програме на стадиону ЈНА, где су хиљаде статиста учествовале у спектакуларним свечаностима примопредаје Штафете младости.

Редитељ, сценариста, драмски писац и дугогодишњи генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије, Ајдачић је оставио дубок траг у државним спектаклима, музичко-сценским програмима и великим културним манифестацијама бивше Југославије и Србије.

Његов ауторски опус мери се стотинама режија и сценарија, али је посебан печат оставио управо кроз програме везане за 25. мај - дан који је био много више од празника. Била је то велика државна сцена, спој музике, симболике, младости и спектакла.

Посебно се препричава његова анегдота са Бриона, када је, како је сам говорио, уз мало редитељске довитљивости успео да споји оперску диву Радмилу Бакочевић и Јосипа Броза Тита за клавиром.

- Послужио сам се једном малом преваром. Прво сам Титовом официру рекао да би Радмила Бакочевић волела да пева док је Тито прати на клавиру. Наравно, слагао сам. Он је то одмах пренео Титу, а Тито је прихватио. Онда сам отишао код Радмиле и рекао јој да Тито има жељу да је прати. Није могла да верује - причао је Ајдачић.

Ајдачић је био део времена у којем су настајале песме које су обележиле читаву једну епоху. Повезује се са програмима у којима су одјекивале „Земљо моја” Исмете Крвавац, „Друже Тито, ми ти се кунемо” Здравка Чолића, али и Балашевићева „Рачунајте на нас”, која је први пут изведена у Карађорђеву.

Од стадиона ЈНА, преко Бриона и Карађорђева, па до највећих културних догађаја тадашње државе, Драгачевац из села Лис налазио се у самом центру епохе која је обележила генерације.

Једна његова реченица сада је слоган Сабора трубача

Многи и данас памте да је управо Жика Ајдачић творац чувеног слогана Сабора трубача у Гучи: „Свирај трубо, свирала задуго, за весеље и ни за шта друго.”

Касније је његов рад добио и друга велика признања. Српска православна црква одликовала га је Орденом Светог деспота Стефана Лазаревића за допринос културним и духовним вредностима српског народа, посебно кроз режирање Светосавских академија.

Жика Ајдачић остао је тако један од ретких људи који су повезивали два велика времена Србије - оно некадашње, када су се на стадиону ЈНА одржавали слетови пред десетинама хиљада људи, и ово данашње, у којем и даље неуморно ради на очувању културе, традиције и идентитета српског народа.

Јер прича о њему није само прича о једном редитељу. То је прича о Драгачевцу који је из малог села у равном Драгачеву стигао до највећих позорница једне државе и остао сведок епохе коју историја никада неће заборавити.