ПРОСЕЧНЕ ЗАРАДЕ У СРБИЈИ У СТАЛНОМ ПОРАСТУ Платни јаз све израженији ОД 70.000 ДО ПРЕКО 300.000 ДИНАРА
Просечна зарада без пореза и доприноса у марту износила је 121.650 динара, објавио је Републички завод за статистику.
У поређењу са истим месецом претходне године, просечна бруто зарада за март 2026. године номинално је већа за 12,5 посто, а реално за 9,4, док је просечна нето зарада номинално већа за 12,6 одсто, односно реално за 9,5. Медијална нето зарада за март 2026. године износила је 92.753 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа.
Највеће зараде и даље су у секторима информационих технологија, финансија и појединим високоспецијализованим индустријама, док су најниже у угоститељству, личним услугама и делу производних делатности. Убедљиво највеће плате нето су у сектору информисања и комуникација, где је просек достигао 269.019 динара. Унутар ове области највише зарађују запослени у делатности рачунарског програмирања, консалтинга и сродних ИТ услуга, чак 329.858 динара. Високо се држе и телекомуникације, са 206.175 динара.
Просечна зарада у финансијским делатностима и осигурању износи 204.325 динара, док су у класичним финансијским услугама, без осигурања и пензијских фондова, примања достигла 246.856 динара. Високи просеци су и у научноистраживачком раду, и то 251.275 динара, као и у ваздушном саобраћају – 255.689 динара.
Међу индустријама издвајају се: производња дуванских производа – 299.410 динара, производња фармацеутских производа – 216.503 динара и производња кокса и деривата нафте – 194.218 динара. У највише привредних грана плате су од 100.000 до 160.000 динара нето.
Најниже зараде
Најниже нето зараде и даље су у услужним делатностима које захтевају велики број радника и имају мању додату вредност. Услуге смештаја и исхране имају просек од 75.636 динара, а у делу припреме и послуживања хране и пића зараде су тек 70.938 динара.
Међу најслабије плаћеним делатностима су такозване остале личне услужне делатности – 69.196 динара, поправка рачунара и предмета за домаћинство – 71.303 динара, рибарство и аквакултура – 81.008 динара и производња одеће – 80.678 динара. Ниске зараде задржале су и делатности попут социјалне заштите са смештајем, где просек износи 86.787 динара.
У прерађивачкој индустрији просечна нето зарада износи 109.910 динара. Изнад овог просека су хемијска индустрија, производња електричне опреме, машина и металски сектор, док су текстил, дрвна индустрија и производња одеће осетно испод индустријског просека. Грађевинарство је достигло 103.293 динара, а у трговини је просек 101.711 динара. Транспорт и складиштење бележе 102.410 динара, али су разлике унутар сектора велике – од 88.000 динара у копненом саобраћају до више од 255.000 у авио-сектору.
У јавном сектору плате су у просеку износиле 123.477 динара, а у том сегменту највише су зарадили запослени у државним предузећима, где је просек био 134.102 динара, док су јавна локална предузећа својим запосленима у просеку исплатила зараду од 114.951 динар. Просечна плата у администрацији била је 126.733 динара, од чега су запослени на државном нивоу кући однели 131.378 динара, покрајинска администрација 124.806 динара, а локална 103.342 динара у просеку. Запослени у здравству и социјалном раду просечно су у марту зарадили 120.802 динара, док су у образовању и култури плате биле 120.650 динара.