ИНТЕРВЈУ: ДРАГАНА МИЛОШЕВИЋ В. Д. УПРАВНИКА СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА На Видовдан 2027. премијера опере о Косовском боју, преговарамо са Стингом
Поносна сам на резултате које смо постигли у последњих десетак месеци. Направили смо, чини ми се, епохално важан искорак када је у питању балет, у погледу гостовања у иностранству, али и кроз гостовање великих балетских звезда у СНП-у, истакла је у разговору за „Дневник” Драгана Милошевић в. д. управника Српског народног позоришта, најстаријег професионалног театра српског народа.
- Опера је такође остварила изузетне резултате. За оперету “Слепи миш” тражила се карта више. Нова инсценација опере „Мадам Батерфлај” била је пун погодак. Пучинијево ремек-дело о љубави, неиспуњеним очекивањима и превари видело је три хиљаде људи, што се никада раније није догодило. А наша, од публике веома добро прихваћена драма „Госпа Нола” отворила је Стеријино позорје. Одавно у све три уметничке јединице нисмо имали овако снажну и уметнички убедљиву сезону. То потврђују бројна публика, али сами уметници. Како наши, тако и гостујући, задовољни својим радом, продукцијским условима, али и чињеницом да су вредносни критеријуми подигнути на виши ниво. Друштвено-политичке околности условиле су да СНП током доброг дела прошле године више не ради него што ради. Управо зато ме посебно радује што смо већ од септембра и отварања 165. сезоне Гала концертом Опере, а потом и првом премијером, управо „Госпа Нолом”, успели да створимо добру и подстицајну атмосферу. Показало се да је то била важна одскочна даска за успешан наставак сезоне. Мени, као вршиоцу дужности управника СНП-а, најважније је било да Драми, Опери и Балету обезбедимо финансијске и техничке услове за осмишљавање и реализацију њихових уметничких визија. То је резултовало квалитетним представама и повратком публике у сале - каже Драгана Милошевић.
Публици у сусрет
Какви су планови када је реч о већем присуству СНП-а на „домаћем терену”?
– Признајем да већ дуго, када је у питању ова институција, размишљам о томе како да не само привучемо публику да дође у СНП, него и да СНП одлучније крене публици у сусрет. И за време мог мандата на челу Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, залагала сам се за то да се у мањим срединама, мањим локалним самоуправама, које немају новца за позориште, кроз оспособљавање рецимо старих домова културе или неких других објеката, створе услови за реализацију концертних програма или гостовање представа мањих формата. Култура може и морала би да живи и у тим мањим заједницама. Није она ексклузивно право само великих градова. На томе смо доста радили и данас постоје објекти у бројним локалним самоуправама где Српско народно позориште може да наступи. У том светлу постоји и план да већ следеће сезоне направимо кампању по моделу „СНП код вас”, где бисмо гостовали не само у Суботици, Кикинди, Зрењанину, него и Врбасу, Руми, Белој Цркви, али и у Ужицу, Врању... Очекује нас прављење конкретне агенде за ту, условно говорећи, турнеју током које би СНП обишао читаву Србију. Идеја је да промовишемо уметност и покажемо да тамошња публика не мора да се сусреће са уметношћу само на малом екрану. Другим речима, желимо да им приуштимо сусрет са живим уметником на сцени, са његовом емоцијом, а она је потпуно другачија од дожиљаја које пружају телевизијски, или екран мобилног телефона. Дакле, нема кадрирања, нема постпродукције, него балетски играч, оперски певач, глумац... и њихова сцена. То је оно што не може да се „фејкује”, како би то рекли данашњи клинци.
Једна од карактеристика протекле сезона је и чињеница да је публика, која редовно долази у СНП, била у прилице да види доста нових лица, што није била пракса предходних година?
– Пре свега водимо рачуна о томе да се сваки уметник, који је у радном односу у Српском народном позоришту, максимално ангажује. Али понекад је веома драгоцено довести и госте „са стране”, јер они не значе само освежење за публику, него и за сам ансамбал, будући да доносе потпуно нову енергију. Важно је само успоставити добар баланс. А показало се да то није немогуће. Напротив! Зато и јесмо у протеклој сезони заиста имали бројне ангажмане уметника који нису део наше куће. А успели смо то пре свега захваљујући оснивачу, Покрајинској влади, односно обезбеђеном буџету, који нам је омогућио да у овој сезони ангажујемо светски познате извођаче, кореографе, диригенте и редитеље, који су били гости наше куће и учествовали у реализацији низа представа. И, што је најважије, њиховим доласком у Нови Сад и радом са нашим ансамблима, као и разменом искустава, добили смо нови квалитет који ће се, верујем, препознавати и у новим продукцијама. Огроман квалитативни помак направљен је формирањем Дечјег оперског студија, који је апсолутно на светском нивоу, а ево, премијерно могу да најавим да нам је у плану да оснујемо и Дечји драмски студио.
Ми смо, то је оно што највише волим са поносом да истичем, заиста фабрика културе. Јер у Српском народном позоришту живи људи кроје костиме, праве перике, праве обућу, праве сценографију, свако дрво, сваку клупу, сваки детаљ потребан глумцу, оперском певачу, балетском играчу... овде је направљен
Какви су утисци тих заиста великих имена, од можда и највеће балетске звезде данашњице Маријанеле Нуњез, кореографкиње Анабел Лопез Очоа до чувеног америчког диригента Џејмса Тагла, о СНП-у?
– Заиста сам одушевљена чињеницом да су глобално познати уметници, до којих је јако тешко било доћи, и при томе за хонораре значајно ниже од оних које уобичајено добијају, не само изразито похвално говорили о квалитету наших ансамбала, него су изразили и жељу да поново дођу, па чак и са нама успоставе неку трајнију сарадњу. То је најбоља могућа потврда, да када с пуним уверењем говорим о томе да је СНП кућа на стетском уметничком нивоу, не мисолим да сам сувише пристрасна и субјективна. У сваком случају, мислим да смо у протеклом периоду доста урадили на позиционирању Српског народног позоришта на широј театарској мапи. Неко ће рећи - на ребрендирању СНП-а, али наша кућа као најстарији професионални театар у Срба то и заслужује. И не мислим сад да станемо, задовољавајући се постигнутим. Међу фокусима мог рада у наредном периоду биће управо успостављање сарадње са другим театрима у Европи. Већ смо потписали споразум са опером из Измира и почели реализацију те сарадње у једној представи, кроз гостовање њихових певача на нашој сцени. По сличном принципу ће и наши певачи гостовати не само у Измиру, већ у читавој Турској. И то је оно што ме посебно радује: да смо отворили врата Српског народног позоришта за свет и да сад само показујемо да ми јесмо део света и да смо то одувек и били.
Када говоримо о Драми, у преговорима смо о реализацији комада, који би требало да тематизује ослобођење Новог Сада у Првом светском рату, а премијерно би био изведен управо за 9. новембар. У тој представи би требало да учествује скоро читав ансамбл, око 50 глумаца
Чини се да је на том таласу и акција коју сте почели на нивоу Новог Сада, где са билборда и аутобуских стајалишта ГСП-а поручујете „Нас не можеш да премоташ – 165 година изузетне уметности”?
– Чињеница је да смо у протеклом периоду и у маркетиншком смислу такође направили одређени искорак кроз ту кампању, која указује да је позоришна представа непоновљив доживљај. Свако извођење је другачије. Ново. И јединствено. Поред тога, остварили смо и веома добру сарадњу са ГСП-ом и појединим такси удружењима. Рецимо, у свим аутобусима ГСП-а истакнути су плакати са нашим месечним репертоаром, а он се емитује и на дисплејима у свим возилима која их имају. При томе сви плакати имају QР код који води на наш сајт. Такође, у Црвеном и МБ таксију на дисплејима се 24/7 емитује спот СНП-а, с тим да Црвени такси заједно са СНП-ом организује и наградну игру кроз коју дели улазнице за представе. Циљ свих тих активности био је да најширој публици омогућимо да се упознају са изузетним уметничким достигнућима Српског народног позоришта. Знам колико ова кућа заиста може да расте и чини ми се да смо до сада били прескромни у истицању сопствених квалитета, а они су неспорни. Како уметнички тако и технички. Ми смо и до сада имали бројне активности када су деца у питању, из основних и средњих школа, кроз организоване доласке на наше представе. Али чини се та до ипак није било довољно. Када говоримо само о маркетиншком наступу Српског народно позориште, мислим да смо били прескромни, прилично тихи. Уосталом, о томе сведочи чињеница да ови нови видови кампање, које реализујемо кроз билборде и у сарадњи са ГСП-ом и такси удружењима, иако у основи представљају мале кораке, као резултат дају пуне сале. Ево, о томе сведочи и пример опере „Мадам Батерфлај”, чија су прва три извођења привукла готово три хиљаде људи, што се не памти у овој кући. Дакле, мислим да сад и на том маркетиншком плану идемо узлазном путањом - и то ми се допада. Често ме познаници зову, ма скоро свакодневно: јао, па нема више карата, распродале су се, можеш ли нешто да нам средиш... И то је оно што ме одушевљава. Јер је и то интересовање само још један доказа да је уметност, упркос свему, вечна.
Покрајинска влада нас снажно и свесрдно подржава. Захваљујући тој подршци, можемо да реализујемо и капиталне инвестиције, и велике уметничке пројекте. Успели смо да по први пут купимо инструменте за више од 80% оркестра, што се није десило од 1981. од када постоји ова зграда
Обнављамо део по део наше куће
Зграда ове године слави 45. рођендан. У протеклом периоду доста је у њу улагано али, као и код сваке домаћинске куће, увек ваља још нешто затегнути, окречити... Шта се на том пољу планира?
– Већ неколико годину уназад, захваљући Покрајинској влади, отпочели смо са реализацијом неких капиталних инвестиција, уз редовно текуће одржавање. Наравно, треба имати на уму чињеницу да позоришна сезона траје од краја августа до почетка јула. То практично значи да за све те велике послове имамо мање од два месеца летње паузе, када су ансамбли на колективном годишњем одмору. Новац, дакле, није проблем, већ то што немамо тај комодитет да закључамо сале на пола године или годину да бисмо могли да комплетно реконструишемо све оно што бисмо ми желели. Ми свакога дана користимо све те просторије и сцене. Фактички, како кажете, кући, кречите, а овде ми заиста живимо. Ово је наша кућа. Ми смо, то је оно што највише волим са поносом да истичам, заиста фабрика културе. Јер у Српском народном позоришту живи људи кроје костиме, праве перике, праве обућу, праве сценографију, свако дрво, сваку клупу, сваки детаљ потребан глумцу, опертском певачу, балетском играчу... овде је направљен. Зато радимо парцијално, фазно. Илустрације ради, од огромног подухвата, који је представљала замена комплетног система вентилације и климатизације, тренутно је реализовано неких 80 процената предвиђених радова. То је огромна инвестиција, и огроман грађевински захват, имајући и виду да је у питању јединствен климатизациони систем на нивоу целе зграде. Радило се фазно, обзиром да не можемо да радимо току сезони, и још увек трају ти радови, али, ево, већ смо на неких 80, односно, 90% радова. Остала је још једна фаза да се заврши читав процес.
Који су још радови изведени?
- Годинама уназад, имали смо значајна финансиска средства за капиталне инвестиције. Радили смо на сценској механици и расвети на сцени “Пера Доброновић”, камерној сцени, али и сцени Јован Ђорђевић, где смо поправили ротацију на великој сцени, која није функционисала. Неко је мислио да то ником неће требати, и да треба зазидати. Ми смо истог тренутка реаговали, издвојили средства и вратили у функцију. Ротација омогућава лакшу промену сценографије, и већу атрактивност представа. СНП је велики објекат у ком увек има простора за унапређење и модернизацију. Радимо на више пројеката, са којима ћемо кад буду готови отићи код оснивача да тражимо средства за њихову реализацију. Урадићемо реконструкцију гардероба за уметнике, кречења свих ходника у згради, а планирамо и обнову свих тоалета и столарије. Свакако, један од најважнијих пројеката о којима размишљамо јесте реконструкција велике сцене. Имамо подршку оснивача, и у наредном периоду ћемо урадити пројекат реконструкције. Такође, покренули смо неколико пројекта за комплетну реконструкцију и канализационих система. То је после 45 година неопходно. Цеви су дотрајале, и треба их заменити. Некада је време било изговор и маска за недостатак пара. Сада то није случај. Покрајинска влада нас снажно и свесрдно подржава. Захваљујући тој подршци, можемо да реализујемо и капиталне инвестиције, и велике уметничке пројекте. Успели смо да по први пут купимо инструменте за више од 80% оркестра, што се није десило од 1981. од када постоји ова зграда.
Шта ће публика моћи да очекује у сезони 2026/27?
– Руководиоцима уметничких јединица рекла сам да буду амбициозни, а на мени је да им обезбедим могућности да ту амбицију и остваре. Крећемо у нову сезону са потпоно новим насловима. Не бих баш да све откривам, али оно што могу да кажем је да ће и Драма и Опера и Балет имати веома озбиљан репертоар, добар спој традиционалног и савременог. Као најстарији национални театар логично је да бринемо о нашем театарском наслеђу, али исто тако и да пратимо савремене позоришне трендове. И негде и волим да одржавамо тај баланс, јер не треба да идемо само једним путем. Иначе, следеће нас године очекује и Експо, на којем ћемо узети озбиљно учешће. Већ је познато да ће Српско народно позориште на Видовдан, 28. јуна 2027. на отвореном простору премијерно извести оперу која ће у себе носити тему Боја на Косову. Аутор либрета биће песник Небојша Лапчевић, док ће музику компоновати Грегор Загорц, иначе аутор прве и за сада једине тамбурашке опере на свету, а у преговорима смо и са чувеним Стингом да учествује у писању те опере, једног њеног сегмента, заправо. И не само то. У озбиљним смо преговорима и са неким великим редитељским именима, као што је Рејф Фајнс. За Светску изложбу “Експо 2027.” ће и Балет и Драма припремити нешто потпуно ново, потпуно другачије, јер желимо да искористимо тај тренутак када ће, заиста, све очи света бити упрте у Србију. Иначе, на самом почетку сезоне пред публику ћемо изаћи са опером „Царска невеста” Николаја Римског Коракова, где је комплетан редитељски, сценографски и костимографски тим из Москве. Део је већ у Новом Саду, сарађују са нашом техником, и гледамо скице, нацрте... Али већ сад могу да кажем да ће бити заиста спектакуларно, онако, у традиционалном руском стилу – а са нашим извођачима. И Балет такође припрема спектакл, на ком ће радити Сиди Ларби Шеркауји, један од најзначајнијих светских кореографа, актуелни директор Балета у Женеви. Када говоримо о Драми, у преговорима смо о реализацији комада, која би требало да се тематизује ослобођење Новог Сада у Првом светком рату, а премијерно би била изведена управо за 9. новембар. У тој представи би требало да учествује скоро читав ансамбл, око 50 глумаца. Ове године славимо један веома важан јубилеј, а то је 200 година родњења од Јована Ђорђевића, нашег оснивача. И то ћемо посебно обележити. Баш на сцени Јован Ђорђевић. Наравно, биће ту још доста других наслова, продукционо мањих али који ће бити, верујем, и те како популарни код публике. У сваком случају, пред нама је доста разноврсна, али убеђена сам још успешнија сезона од ове која је на измаку.