(ФОТО) САМО ШТО НЕ ЗАИГРАЈУ И НЕ ЗАПЕВАЈУ Хеклане лутке у народним ношњама на понос Нишлијке Виолете Ђокић
Хеклане лутке, високе око 30 центиметара, обучене у народним ношњама карактеристичне за разне крајеве Србије (и региона), дело су вредних руку Нишлијке Виолете Ђокић, а последњих месеци и једна од слађих атракција на друштвеним мрежама.
До сада је ова дама направила око 50 луткица које представљају шумадијску, врањанску, гњиланску, црногорску, горанску, војвођанску... фолклорну традицију.
А како је одрасла на Косову и Метохији, где су се деца играла махом ручно прављеним луткама, тако су љубав и осећај према ручном раду настали, али се и одржали више од пет деценија.
– Како сам остала без посла, а јануар је тако дуг месец, дан никако да прође, одлучила сам да се озбиљније посветим хекланим луткама и тако спојим традицију, песме, игре, недостатке из детињства – наводи наша саговорница. – Ручним радом се бавим од малена, а шила сам и све одевне предмете. Такође, раније сам се бавила фолклором, а сад сам му се опет вратила.
Данас кад крене да хекла лутку, за коју јој треба у просеку три дана да је заврши, њеној срећи нема краја.
– Сад све надокнађујем и волим да кажем да се ја и даље играм! А кад завршим лутку, онда јој се сатима дивим док не оде својим власницима. За сада нисам добила ниједан негативан коментар, штавише људи кажу да лутке изгледају тако као да ће сваког тренутка да заиграју и запевају – прича талентована Виолета.
Да би њен рад био што веродостојнији и лепши, најпре предано истражује о традицији, обичајима и детаљима.
– Кад сам кренула да учим, схватила сам колико нисам знала о ношњама и одушевљена сам богатством наше традиције – истиче ова дама, напомињући да су детаљи најбитнији.
Тренутно хекла лутке искључиво по наруџбини, а волела би да једног дана може да их направи што више за своју дуђу, све их посложи и ужива у јединственом призору.
– Све ношње и лутке су посебне. И врло захтевне за израду. Нарочито кад радим лице! Кад све делове тела и ношњу спојим и скоцкам, онда се куражим да урадим лик. Јер свака лутка мора да има неки израз, а материјал који користим, стопостотни памучни конац, не прихвата цртање оловком, па морам концем за вез да радим, па буде ту и распарања и све испочетка. Дешавало ми се и да ми муштерије траже да лутке личе на њихово дете – прича Виолета.
Од осталих материјала на једној лутки се могу видети памучни материјали и златан конац за кошуље и јелек, тракице за појас, коса и опанци од вунице, перлице, метални дукати, акрилно пуњење...
Премда слике говоре више од хиљаду речи, осећај када се лутка уживо види и дотакне, нешто је што се не може тек тако дочарати. Али, уколико желите да имате хеклану верзију себе у омиљеној народној ношњи, Виолету Ђокић можете контактирати преко њеног Инстаграм профила, где се уједно налазе сви њени досадашњи радови.
