Вештачка интелигенција већ ушла у психолошку праксу: Струка тражи знање и јасна правила
Да ли психолози већ користе вештачку интелигенцију, где је њена примена најкориснија и да ли су будуће генерације стручњака спремне за дигиталну трансформацију професије?
О тим питањима разговарало се на округлом столу „Вештачка интелигенција и психолошка пракса: где смо и куда идемо“, одржаном у оквиру 74. Конгреса психолога Србије на Дивчибарама.
Психолози већ користе АИ, али не прате увек развој компетенција
Према резултатима пилот истраживања које су у Србији спровеле др Ана Мирковић и доц. др Драгана Митрић-Аћимовић са Факултета организационих студија "Едука" у Београду, чак 62,9 одсто психолога већ користи алате вештачке интелигенције у свом раду. Међутим, како упозорава др Мирковић, пракса је у овом тренутку испред компетенција.
„Чак 62,9% психолога већ користи АИ у раду, али већина њих своју упућеност процењује као средњу, док значајан проценат признаје низак ниво знања“, навела је она. Посебно забрињава податак да 10,8 одсто испитаника уопште не проверава садржај који генерише вештачка интелигенција.
Према њеним речима, у професији у којој једна погрешна интерпретација може имати озбиљне последице, дигитална писменост постаје питање професионалне и етичке одговорности.
Истовремено, истраживање показује да психолози нису против коришћења АИ алата. Главни разлози због којих их део стручњака не користи нису техничке препреке, већ етичке дилеме и забринутост за поверљивост података. Као додатни проблем наведен је недостатак јасних професионалних смерница.
Од администрације до психотерапије: где се АИ већ користи
Искуства учесника округлог стола показују да се вештачка интелигенција већ користи у различитим областима психолошке праксе.
Психотерапеуткиња Николина Милосављевић навела је да јој је АИ најпре помогао у припреми маркетиншких материјала за промоцију праксе, а касније и у осмишљавању радионица и едукативних садржаја за родитеље.
„Када имам неку недоумицу у психотерапији, имам обичај да јој поставим питање да ми каже шта би ме питао мој супервизор. Наравно, то ми је само помоћ до стварног, редовног сусрета са супервизором“, истакла је она.
О могућностима примене у организационом окружењу говорила је ХР менаџерка компаније "Hooloovoo" Ана Ђокић. Како је навела, вештачка интелигенција се показала корисном у формулисању доброг фидбека - повратних информација запосленима, као и у анализи излазних интервјуа.
„У свету се користи и у регрутацији и селекцији, али је тај тренд нешто мањи код нас“, рекла је Ђокић.
Према оцени др Ане Мирковић, АИ је у психологију најпре ушао кроз административне послове и припрему радионица, али се његова употреба убрзано шири на друге професионалне активности.
Да ли су будући психолози спремни?
Одговор на то питање није једнозначан. Студенткиња психологије Верица Станишић осврнула се на резултате фокус група спроведених међу студентима психологије нс њеном факултету, који показују амбивалентан однос према новим технологијама.
„Студенти психологије су амбивалентни у погледу коришћења вештачке интелигенције. С једне стране су фасцинирани оним што нуди, а са друге уплашени могућношћу да доведе до удаљавања међу људима“, навела је Станишић.
Такви резултати указују да будуће генерације психолога препознају потенцијал технологије, али истовремено размишљају о њеним друштвеним и етичким последицама.
Струка мора да дефинише правила пре него што то ураде други
Једна од кључних порука скупа била је да психологија не сме остати пасивни посматрач технолошких промена.
Др Ана Мирковић истакла је да психолозима нису потребни општи ИТ курсеви, већ специјализована едукација и јасне етичке смернице прилагођене њиховој професији. Како је поручила, време је за дигиталну писменост „креирану од стране психолога за психологе“.
Сличан став изнео је и истраживач организационе културе и вештачке интелигенције др Александар Милинчић. Према његовим речима, савремени трендови захтевају већу адаптабилност и интердисциплинарност свих професија.
„Кад се укрсте различите перспективе, АИ престаје да буде изазов и постаје замајац развоја струке“, оценио је Милинчић.
Он је психологе позвао да активно истражују могућности нових технологија и стичу практично искуство у раду са АИ алатима
Опрезно, али без страха
Порука са Дивчибара могла би да се сажме у неколико речи: вештачка интелигенција је већ део психолошке праксе и њен утицај ће расти. Међутим, њена примена мора бити праћена стручним знањем, етичким стандардима и јасним правилима.
Психолози, показује истраживање, препознају и потенцијал и ризике нових технологија. Зато је следећи корак развој компетенција и професионалних смерница које ће омогућити да АИ буде подршка стручњацима, а не замена за њихову процену и одговорност.