Болест која живот мења из корена! СОБА 126: ФИЛМ О ИНФАРКТУ, ОПОРАВКУ И ЖИВОТУ ПОСЛЕ БОЛНИЦЕ: Иза сваке СТАТИСТИКЕ је нечија ЛИЧНА ПРИЧА И БОРБА

Србија се убраја међу земље са веома високим кардиоваскуларним ризиком у Европи, а последице су алармантне, сваке године од болести срца и крвних судова умре око 47.000 људи, односно чак 132 особе дневно. Добра вест је да би се већина ових случајева могла спречити раним откривањем фактора ризика и њиховом контролом. Проблем је што повишен ЛДЛ холестерол, висок крвни притисак и повећан ниво глукозе у крви најчешће не изазивају симптоме, па многи верују да су здрави све док се не суоче са озбиљним кардиоваскуларним догађајем. Редовне превентивне контроле и правовремено лечење зато представљају најважније савезнике у очувању здравља срца.
 

Инфаркт мења живот из корена
 

Иза сваке статистике о инфаркту крије се нечија лична прича, породица и тренутак који дели живот на пре и после. Како изгледа тренутак када се живот из корена промени због инфаркта и шта долази након изласка из болнице, приказује документарни филм “Соба 126“. Кроз аутентичне приче пацијената који су преживели инфаркт, њихових породица и лекара, филм осветљава оно што статистика не може да покаже, страх, неизвесност, суочавање са сопственим навикама и одлуку да се живот настави другачије. Међутим, филм не говори само о болести, већ и о подршци, пријатељству, породици и људима који остају уз нас када је најтеже. Назив филма симболично упућује на болничку собу у којој се многима променио поглед на живот и из које почињу питања која често одлажемо: колико бринемо о свом здрављу и да ли упозорења која нам тело шаље препознајемо на време. У филму учествују представници Удружења “Моја друга шанса” - Ђура Жарковић, Ненад Ћук и Предраг Спалевић, лекари доц. др Милан Добрић, проф. др Светлана Апостоловић и проф. др Дејан Спироски, као и музичар Звонимир Ђукић - Ђуле Ван Гог. 

Режију потписује AS Communications, а продукцију JK Media. Филм је реализован у сарадњи са компанијом Новартис.

Један од учесника филма је Ђура Жарковић (47) из Београда, који је инфаркт доживео са само 43 године. На путу ка Будви, где је са породицом кренуо на дочек Нове године, осетио је јак бол у грудима, презнојавање, мучнину и бол који се ширио у руке. 

Захваљујући брзој реакцији супруге и правовременој медицинској помоћи, успео је да преброди најтежи период. Након инфаркта уграђена су му два стента, а срце је у том тренутку радило са свега 20 одсто капацитета. Данас, уз редовну терапију, промену животних навика и престанак пушења, његово срце функционише знатно боље.
 

Симбол друге шансе
Када вам се тако нешто деси, схватите колико сте заправо своје здравље узимали здраво за готово. Мислио сам да се инфаркт дешава неким другим људима, старијима од мене, а онда сам се преко ноћи нашао у болничкој соби борећи се за живот. То искуство ме је променило из корена. Пристао сам да учествујем у филму јер сам желео да људи чују причу некога ко је прошао кроз све то. Није ми било лако да се током снимања враћам на догађаје који су ми заувек променили живот, али сам сматрао да је важно да говоримо о томе отворено. Ако моја прича помогне макар једној особи да на време оде на преглед, провери холестерол или промени неку лошу навику, онда је вредело. Из тог периода не носим само тешка сећања. У болници сам упознао људе са којима сам и данас пријатељ. Прошли смо кроз исте страхове и неизвесност и остали повезани до данас. Зато за мене “Соба 126” није само назив филма, већ симбол друге шансе коју сам добио – каже Ђура Жарковић.
 

Повишене вредности ЛДЛ холестерола се могу појавити врло рано у животу, нарочито код особа које имају наследне поремећаје метаболизма холестерола. Постоје истраживања која су показала да атеросклеротске промене на крвним судовима срца се могу детектовати веома рано, чак и код тинејџера.

Време је пресудно
У клиничкој пракси заиста примећујемо све већи број пацијената у тридесетим и четрдесетим годинама који доживљавају инфаркт миокарда. То најчешће указује да фактори ризика нису били на време препознати или адекватно контролисани. У питању могу бити наследни поремећаји метаболизма масноћа, али и комбинација класичних фактора ризика као што су пушење, гојазност и дијабетес. Код већине пацијената постоји нешто што је могло бити откривено раније, чиме би се инфаркт можда спречио или бар одложио. Проблем је што млади људи често не очекују озбиљне кардиоваскуларне догађаје ако се осећају добро, па симптоме не препознају или их игноришу. Међутим, инфаркт се може јавити и у ранијем животном добу, и данас то више није изузетак у пракси. Због тога је кључно благовремено откривање фактора ризика, чак и код особа без симптома. 

Посебно код оних са позитивном породичном анамнезом, где се препоручују редовне контроле масноћа у крви, крвног притиска и шећера. Када је реч о инфаркту, време је пресудно, постоји правило да је “време миокард”, јер се срчани мишић неповратно оштећује уколико се крвни суд не отвори на време. Зато је од кључне важности брза реакција и хитно јављање лекару при појави симптома. Најчешћи симптоми су изненадан, јак, стежући бол у грудима који не пролази, често праћен презнојавањем, мучнином и осећајем страха. У таквим ситуацијама неопходно је одмах позвати хитну помоћ. Данас, захваљујући савременим методама, већина пацијената уз правовремену реакцију има знатно боље шансе за опоравак и добру дугорочну прогнозу – објашњава доц. др Милан Добрић из Института за кардиоваскуларне болести “Дедиње”.
 

Један од најзначајнијих и најучесталијих фактора ризика за настанак инфаркта миокарда и можданог удара је повишен ниво холестерола у крви. Посебан значај има такозвани “лош” холестерол или ЛДЛ. Одређени ризик носе и триглицериди и честице холестерола јако мале густине.
 

Обратити пажњу на ЛДЛ холестерол
У условима стреса, пушења, хипертензије или неког запаљења, ЛДЛ холестерол доприноси формирању атеросклеротских плакова који се таложе дуж артеријских крвних судова у целом организму Када ове наслаге постану довољно велике да смање проток крви кроз крвне судове срца, настаје ангина пекторис, или ако дође до њиховог пуцања, настаје инфаркт миокарда. У борби против повишеног холестерола, као потенцијално променљивог фактора ризика, неопходна је исхрана са мање животињске масти, редовна физичка активност, као и употреба одређене групе лекова. Статини су лекови који смањују стварање холестерола у јетри, и чине стуб лечења хиперхолестеролемије. Њихов ефекат није само у снижењу вредности ЛДЛ холестерола већ и утицају на смањење запаљења зидова крвних судова, стабилизацији већ створених атеросклеротских плочица. Уколико статинима не успемо да достигнемо ниво ЛДЛ холестерола, који је прописан за пацијента у односу на ризик који носи за настанак инфаркта миокарда, додају се лекови из других група. Уколико не достигнемо циљне вредности ни тада, додајемо иновативне лекове за даље ефикасно снижење холестерола у крви који се дају и до два пута годишње. Поред ЛДЛ, одређени ризик за атеросклерозу може носити и генетски детерминисана концентрација Лп (а). Његову концентрацију треба урадити једном током живота. Први задатак лекара је да одреди на ком ризику је пацијент да добије инфаркт миокарад у наредних 10 година, користећи СЦОР2 таблице препоручене од Европског удружења кардиолога. Ако је ризик висок, вредности ЛДЛ холестрола морају бити ниже од 1.8 ммол/Л, ако је веома висок ниже од 1.4 ммол/Л, а ако је екстремно висок испод 1.0 ммол/Л. Достизањем циљних вредности ЛДЛ холестрола штитимо пацијента не само од инфаркта миокарда и шлога, већ од укупне смртности – истиче проф. др Светлана Апостоловић из Универзитетског Клиничког центра Ниш.
Љ. Петровић