ОБЈАВЉЕН НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „НОВА МИСАО” Нови вампири за ново доба
Из издавачке радионице Културног центра Војводине „Милош Црњански” изашао је други овогодишњи број часописа „Нова мисао” који, како истиче уредница издања Жаклина Дувњак Радић, „пушта у свет своју поруку у боци, да је нађу и они који је траже и они до којих ће је донети таласи случајности”.
„Ако бисмо се изразили језиком ликовне уметности, кроки овог броја био би робусне грађе због текстуалне бременитости, али разбарушен у основним линијама, онако како је и само креативно грађење света увек разбарушено”, речи су Жаклине Дувњак Радић.
Песничку линију „Нове мисли” отвара разговор са Јаном Алексић, добитницом књижевне награде „Милица Стојадиновић Српкиња” а потом и Змајеве награде Матице српске, која читаоце подсећа на то да је поезија врело инспирације али и контемплације. Поетеса у том смислу открива да се после завршене песме, без обзира на њен естетски квалитет, она сама осећа потпуније, а „дани писања су јој проходнији и смисленији”. Управо у том смислу, као путоказ за „осмишљавање свакодневице читањем поезије”, часопис доноси преводе неколико мало познатих песама Владимира Набокова, сонетног венца Валерија Брјусова, стихова Силвестара Клансјеа, као и песме Часлава Ђорђевића.
Краће приповетке и прозне одломке Сеиде Бегановић, Драгане В. Тодоресков и Блажета Миневског у новој „Новој мисли” прате есејистички текстови са широким распоном тема које се међусобно дотичу на разне очекиване и неочекиване начине – од идеје о пропасти западне цивилизације (Али Маскан) и конструкта „варварства” (Небојша Кузмановић) до питања (и још значајније – одговора) Драгана Бошковића: „Дугују ли панк рок и хардкор нешто авангарди?” Занимљиве компаративне увиде пружају текстови Владиславе Гордић Петковић о женском ауторству и књижевној преради женског искуства („Вирџинија Вулф и Шекспирова сестра”) и Павла Зељића о дијалектичком хуманизму, џојсовској парадигми и Песми Оскара Давича („Висак до дна човека”), док Вања Ковачевић прати митски лик вампира у српској али и европској књижевности и усменој традицији, као и кинематографији, закључујући да лик вампира у модерно доба добија нове димензије. А неке нове димензије добија и есеј Миле Михајловић о споменику Ђордану Бруну и његовој смрти на Цветном тргу у Риму, јер нас подсећа колика је цена слободног мишљења: „спаљен на ломачи инквизиције, данас је симбол снаге слободне мисли против сваке цензуре и сваког ауторитета”.