Интервју
АЛЕКСАНДРА РАДАК, ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА ФИНАНСИЈЕ ЗА "ДНЕВНИК" Приоритет је одговорно улагање у инвестиционе и развојне пројекте у Војводини ЕВО ГДЕ ИДЕ НАЈВЕЋИ ДЕО СРЕДСТАВА ИЗ ПОКРАЈИНСКОГ БУЏЕТА
Најважније питање у креирању буџета за сваку, па и за ову годину јесте питање реалности планирања, јер је то основа за добро и одговорно управљање јавним финансијама, односно гаранција да се планирана улагања могу благовремено и у року извршити.
Дакле реалност планирања једна је од основних претпоставки која обезбеђује ликвидност буџета и темељ је одговорно преузимање обавеза које је у складу са могућностима. По мени то је увек први и основни квалитет сваког буџета, и то нам је било полазно начело и приликом креирања буџета за ову годину, истакла је у разговору за „Дневник” Александра Радак покрајински секретар за финансије.
За сваки ризик неостварења имамо припремљене механизме реаговања како би се све усвојене политике и реализовале
Подсећа да се то лако може проверити увидом у годишње завршне рачуне. Тако је и према последњем извештају, односно завршном рачуну за 2025. годину, остварење буџета на високом нивоу (98 одсто од плана).
- Капитални део буџета за ову годину на нивоу је од 22,4 милијарде динара што је 38% од укупних средстава буџета. Ако изузмемо трансфере из републичког буџета, који су текућег карактера са унапред утврђеном наменом, издвајања за расходе капиталног карактера чине готово половину овог дела буџета (46,3%). То јасно показује да је једно од кључних начела у поставци буџета и за ову годину било даље улагање у инвестиционе и развојне пројекте. Уосталом обавезан део који се покрајинским буџетом издваја за капитална улагања, декларисан је и Уставом. Напредак јесте видљив кроз одржавање достигнутог нивоа или повећањем улагања и подршке у свим областима као што су мере аграрне полтике, програми заштите животне средине, улагања у развој спорта, мере социјалне и демографске политике; заштиту културног наслеђа и савременог културног стваралштва; старање о праву националних заједница на информисање, очување и неговање културе, језика и писма...
Премашено уставних седам одсто
Устав Србије предвиђа да буџет АП Војводине износи најмање седам одсто републичког буџета. Какве су цифре последњих година, односно да ли је то у потпуности испоштовано?
- Одмах на почетку потребно је прецизирати да је уставни постулат ообиму буџета АП Војводине у односу на републички буџет, дефинисан Законом о буџетском систему, а у ком се овај однос мери у односу на пореске приходе буџета Републике Србије. Када говоримо о обиму буџета, увек је важно буџет АПВојводине посматрати и у контексту улагања која се републичким буџетом планирају за инфраструктурне пројекте и друге расходе на територији АПВојводине. Та, директна улагања су за 2026. годину планирана у висини од 183,76 милијарди динара за 2025. годину износила су 159,87 милијарди за 2024. годину; 100,25 милијарди...
Ако узмемо дакле у обзир и ова улагања, можемо констатовати да је покрајински буџет свих година уназад, па дакле и за 2026. године на нивоу који је изнад гарантованих 7 одсто у односу на пореске приходе буџета Републике Србије. У последњих десет година, евидентно је да је буџет АП Војводине износио просечно око 10,6 процената у односу на остварене пореске приходе буџета Републике Србије.
Дакле, на основу тренда забележеног последњих десет година покрајински буџет јесте развојни. Такође стање покрајинских финансија представља здраву и поуздану основу на којој се може пројектовати даљи развој доношењем буџета за наредни период- наглашава Александра Радак.
Које области добијају највећи део средстава из покрајинског буџета?
У актуелном буџету за ову годину, изузимајући опште јавне услуге, приоритет у расподели у смислу учешћа у укупно распоређеним средствима имају следеће области: економска и развојна политика са 18,52%; заштита животне средине(у ову област укључено је и управљање водама) са 14,16%; култура и информисање са 11,31% и пољопривреда и рурални развој са 8,17%. Следеће области у овом низу су: образовање (5,26%), здравство (4,24%),енергетика, минералне сировине и рударство (3,05%), и социјална заштита (2,60%). Преостала средства распоређена су за све друге области укључујући и отплату јавног дуга, резервисање средстава, финансирање политичких активности и друго.
Који су најзначајнији пројекти које је покрајина финансирала у градовима и општинама у претходном периоду?
- Из покрајинског буџета последњих година уложено је доста средстава у унапређење инфраструктуре образовних, здравствених о установа социјалне заштите којима је АП Војводина и оснивач, а које се налазе на територијама војвођанских општина и градова. У одговору на ово питање фокусираћу се на решавање неких проблема који су имали у претходном периоду приоритет у плановима локалних заједница а односили су се пре свега на водну, путну и пословну и другу инфраструктуру.
Инфраструктура коју финансира Република
У Републичком буџету за 2026. годину планирана су значајна инфраструктурна улагањана територији АПВ, а финансира их република. Које пројекте бисте издвојили?
- Директна улагања из републичког буџета на територији АП Војводине од 2016. године бележе сталан и што је још важније, значајан раст. Ова улагања су 2016. године износила 15,05 милијарди динара, а за ову годину планирано је 183,76 милијарди динара. Чак и ако овај раст посматрамо само у односу на прошлу годину када је износио 159,87 милијарди динара –видимо да је веома значајан и да износи готово 15 одсто.. Републичким буџетом за 2026. годину планирана су велика инфраструктурна улагања у Војводини. Довољно је да споменем само неке од њих: Брза саобраћајница Нови Сад – Рума –16,5 милијардидинара у 2026 години (за 2027 годину планирано је 15,5 милијарди динара); Изградња ауто пута, деоница Београд – Зрењанин –12,0 милијарди динара у 2026 години (за 2027. годину планирано је 16,8 а за 2028. 16,3 милијарде); Изградња моста код Сремских Карловаца – обилазнице око Новог Сада са приступним саобраћаницама –7,6 милијарди динара у 2026. години (за 2027 годину планирано је 5,4 милијарде и за 2028 годину 1,6 милијарди динара) и Пројекат мађарско - српске железнице –14,7 милијарди динара.
Неки од тих пројеката су: Реконструкција и доградња постројења за пречишћавање бунарске воде за водоснабдевање Беочина и околних насеља: Изградња постројења за пречишћавање бунарске воде са изворишта „Старо Ђурђево“ у општини Темерин, Изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у насељеном месту Врдник, Изградња канализационе мреже у насељу Ловћенац, изградња магистрално-дистрибутивног цевовода Жабаљ-Ђурђево и магистралног водовода Качарево-Банатско Ново Село – пројекти су чије је финансирање започето ове године Изградња спортске хале у Старим Бановцима и базена у Бачкој Тополи, реконструкција и доградња објекта Дома културе у Падини, општина Ковачица, Рехабилитација атарских путева на територији општине Ири , Изградња пута Ада-Утрине, Рехабилитација саобраћајница у Суботици, Панчеву, Белој Цркви, Руми (ове године на основу пријаве по конкурсу рехабилитоваће се саобраћајнице у Ковину и Пландишту) инфраструктурно опремање индустријско-пословних зона, у циљу подршке у реализацији инвестиционих пројеката који доприносе стварању повољног пословног амбијента за привлачење домаћих и страних инвестиција и отварања нових радних места (Рума, Сента, Зрењанин, Кула, Сомбор, Нови Бечеј, Темерин, Мали Иђош) израда пројектно - техничке документације за приоритетне пројекте предвиђене плановима тих заједница, а што им обезбеђује спремност документације за аплицирање за средства потребна за извођење инвестиција (Суботица, Жабаљ, Инђија, Кикинда, Зрењанин, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Панчево, Сента, Србобран, Сремски Карловци, Темерин, Чока, Кањижа, Мали Иђош, Ковачица, Нови Сад, Бач, Рума, Сомбор, Опово, Оџаци, Тител, Ириг, Врбас, Сечањ, Ада)
Да ли је у плану ребаланс буџета и који су разлози за његово доношење?
- За сада, а када кажем за сада, мислим да у наредних месец дана немамо ни разлога, а ни поузданих параметара који би упућивали на потребу за усклађивањем буџета путем ребаланса (на вишем, нижем или истом нивоу). Израда ребаланса могла би бити последица ревидирања пре свега процене остварења прихода од пореза на добит, јер је то порески облик који је веома тешко пројектовати због сложеног механизма по ком се утврђује. Наиме, тек крајем овог месеца порески обвезници предају пореске билансе, а који ће показати и висину пореске обавезе на основу резултатата оствареног за претходну годину, износе очекиваних аконтативних уплата до краја године, али и износе претплате односно очекиваног повраћаја претплаћених износа. Прве начелне параметре за ревидирање ове процене очекујемо након објављивања Годишњег билтена финансијских извештаја од стране Агенције за привредне регистре, а што се очекује крајем овог месеца. Тада ћемо имати показатеље финансијског положаја и успешности пословања правних лица и предузетника у 2025. години. Међутим, поузданије индикаторе очекујемо најраније средином јула ове године, након што Пореска управа обради пореске билансе.
Увећање средстава за спровођење надлежности АПВ
Колики део покрајинског буџета чине трансфери из републике и да ли сматрате да садашњи модел финансирања обезбеђује довољно новца за надлежности које Покрајина има?
-Трансфери из републичког буџета чине 18,6 одсто (или 10,65 милијарди динара) укупних средстава покрајинског буџета за 2026. годину. Ранијих година, односно пре него што су из покрајинског буџета искључени трансфери намењени за расходе за запослене у установама образовања на територији АП Војводине, трансферна средства из републичког буџета учествовала су са око 60% у укупним средствима.
Трансферна средства су углавном наменског карактера, односно дефинишу се, или за одређену област или за тачно утврђену намену. Чињеница да се расходи за запослене у установама образовања више не финансирају преко покрајинског буџета, значи само то, да се сада ови расходи извршавају директно из републичког буџета. Наравно за тај део сада се умањује покрајински буџет и то је питање квантитета-обима. А квалитет вршења надлежности изражен обимом средстава, најбоље је мерити трендом остварења пореских прихода. То су уступљени део прихода од пореза на добит и пореза на зараде остварени на територији АП Војводине. Ови приходи су за једну деценију повећани преко три пута. Дакле од остварења које је 2016. године износило нешто преко 11 милијарди динара, за 2025. годину остварено је готово 36 милијарди. Ови приходи кључни су извори средстава на основу којих се креира финансијска подршка и друга улагања из покрајинског буџета у свим областима. Раст пореских прихода најдиректнији је израз раста броја запослених и просечне зараде, те профитабилности привредних субјеката који послују на територији Војводине. Оваква слика стања привреде и запослености свој израз свакако налази у бољем „пуњењу“ буџета, а већи обим буџета значи и одржавање и унапређивање достигнутог стандрда финансирања у свим областима у којима АП Војводина има надлежност. Дакле, „довољност“ новца у буџету мери се обимом надлежности и мером и квалитетом вршења истих. Надлежности АП Војводине, дефинисане су законом који је у примени од 2010, године, а из ове кратке анализе видели смо да су се средства за њихово извршавање увећала преко три пута у последњих десет година.
Иначе, и основним буџетом смо пројекцију прихода од пореза на добит поставили на конзервативнијем нивоу у односу на процену која је дата Фискалном стратегијом за 2026. годину, а због спољних ризика и околности у вези са пословањем Нафтне индустрије Србије. Евентуални ризик даљег пада овог прихода у висини до једне милијарде динара могли бисмо да „компензујемо“ укључивањем пренетих средстава из 2025. године, а која нису распоређена актуелним буџетом.
Како је седиште НИС-а у Новом Саду, а порез на добит се наплаћује према седишту предузећа, при чему војвођанском буџету припада 42,7 процената од наплаћеног износа, јасно је да кретање профитабилности овог предузећа значајно утиче и на кретање овог прихода
Оно што јесте важно, то је да за сваки ризик неостварења имамо припремљене механизме реаговања како би се све усвојене политике и реализовале. Један од тих механизама јесте и сагласност Министарства финансија да у сврху инвестиционих улагања у овој години можемо прекорачити дефицит до висине од 20,77%. Ова сагласност добијена је на основу оцене оправданости планираних капиталних улагања и ниског нивоа задужености. Дакле, у случају наступања већих ризика за остварење буџета, АП Војводина може користити и екстерне изворе финансирања.
Агенда коју треба да пратимо
Који су највећи изазови за покрајинске финансије у наредном периоду?
Као и у свим другим областима највећи изазови односе се на утицаје изазване глобалним кризама и нестабилностима.
Али и у оваквим измењеним околностима, наш циљ и задатак остаје неизмењен, а то је, да у складу са реалним финансијским могућностима наставимо инвестициона и друга улагања у здравство, образовање, пољопривреду, саобраћајну, пословну и другу инфраструктуру, социјалнузаштиту, заштиту животне средине, науку, културу, спорт, омладинску политику, унапређивање људских и мањинских права и др. Нарвно, циљ нам је и да избором инвестиционих и других улагања подстичемо равномернији регионални развој.
Осим тога, а ја то не бих назвала изазовима, већ агендом коју треба да пратимо, задаци нас који се бавимо јавним финансијама дефинисани су Програмом реформе управљања јавним финансијама за период 2026-2030. године. Да смо на том путу били и до сада сведочи позитивно мишљење Државне ревизорске институције које смо добили и за ревизију завршног рачуна за 2025. годину. Иначе, почевши од ревизије завршног рачуна за 2018. годину Државна ревизорска институција дала је позитивна мишљења на завршне рачуне АП Војводине.
Колико пословање НИС-а утиче на приходе буџета АПВ?
- Чињеница да порез на зараде и порез на добит представљају најважнији део финансијског потенцијала покрајинског буџета, већ довољно говори о значају пословања ове компаније за „пуњење“ покрајинског буџета. Дакле, како је седиште НИС-а у Новом Саду, а порез на добит се наплаћује према седишту предузећа, при чему војвођанском буџету припада 42,7 процената од наплаћеног износа, јасно је да кретање профитабилности овог предузећа значајно утиче и на кретање овог прихода у периоду када та профитабилност расте, а у годинама у којима ова профитабилност пада - падају и приходи буџета. Тако је на бази високог раста профитабилности НИС-а у 2022. години, 2023. године остварен натпросечно висок приход од пореза на добит. Обрнут случај имамо 2025. године, када је на бази извештаја из 2024. године, а због познаатих околности покрајински буџет вратио НИС-у претплаћени износ аконтативних уплата у висини од 3,1 млрд.дин. Такође, и ове године НИС-у је из покрајинског буџета враћено око 1,1 млрд.дин. по основу претплате уплаћених аконтација. Дакле, значај прихода од пореза на добит у структури извора финансирања покрајинског буџета, с једне стране, те учешће које је до сада имала компанија НИС у укупним уплатама овог пореског облика, с друге стране, свакако да најдиректније утичу на остварење прихода буџета АП Војводине. Код овог пореског облика проблем за планирање јесте непредвидивост остварења, али и велико учешће које има у укупном обиму покрајинског буџета. Ако томе додамо и актуелну ситуацију везано за НИС, јасно је да су и пројекције за наредну годину неизвесније него иначе, па се конзервативни принцип планирања намеће као нужан. Како ће ова компанија радити у будућности, важно је и у смислу броја запослених које ће ангажовати, као просечне зараде коју ће запослени остваривати, јер ће и то најдиректније утицати на остварење прихода од пореза на зараде. Али, ако изађемо из оквира само овог аспектаа то је утицај на покрајински буџет, много је важније решавање овог питања са аспекта сигурности снабдевања привреде и грађана.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.