СВЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ДЕЗЕРТИФИКАЦИЈЕ И СУШЕ – 17. ЈУН Пашњаци: Препознајте. Поштујте. Обновите.

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је овај дан  још 1994. године, а повод је био усвајање Конвенције УН о борби против дезертификације (UNCCD), једине правно обавезујуће међународне платформе која се бави проблемом пропадања земљишта. Главни циљ овог дана јесте да скрене пажњу јавности на чињеницу да "дезертификација" не значи само ширење природних пустиња. То је процес у ком плодно земљиште, под утицајем људских активности и климатских промена, трајно губи своју продуктивност и претвара се у неплодну пустош. Уједињене нације упозоравају да се сваке секунде глобално деградира површина једнака површини четири фудбалска терена – око 100 милиона хектара годишње. Ако се тренд настави, до 2030. чак 1,5 милијарди хектара захтеваће обнову.

Кенија је 2026. домаћин глобалног обележавања Дана борбе против дезертификације и суше у партнерству са UNCCD уз тему „Пашњаци: Препознати. Поштовати. Обновити“. Овогодишњи догађај је усклађен са Међународном годином пашњака, наглашавајући потребу за подизањем свести, подстицањем одговорног улагања и јачањем политика које штите пашњаке, али и подстичу већа улагања у обнову деградираних површина.

Пашњаци су међу најопсежнијим, али и најзанемаренијим екосистемима на свету, подржавају животе око две милијарде људи широм света, укључујући и аутохтоне народе који одржавају ове пределе генерацијама. Покривајући више од половине Земљине копнене површине, суочавају се са све већим притисцима климатских промена, деградације земљишта и конкурентског коришћења земљишта. Чак половина свих пашњака је већ деградирана или у опасности, што угрожава безбедност хране и воде, отпорност на климатске промене и егзистенцију у руралним подручјима. Па ипак, одрживи путеви за деловање већ постоје. Улагање у одрживо управљање земљиштем и водама, побољшана припремљеност за сушу и обнова коју води заједница могу помоћи у заштити ових предела и људи који зависе од њих. Како се указује, сада је време да се препозна вредност пашњака, поштују њихови традиционални старатељи и обнове ови предели за будуће генерације. Уз то, сваки појединац може променити своје свакодневне навике и постати део решења - рационалним трошењем воде у домаћинству, прикупљањем кишнице ако је могуће, подршком одрживој пољопривреди (локалним добављачима), садњом дрвећа...

Свака земља која је потписница Конвенције УН о борби против дезертификације (UNCCD) позвана је да организује догађај тим поводом, чиме се ствара простор за подизање свести и образовања становника о једном од најважнијих проблема данашњице. У нашој земљи јавности је блискији појам деградација земљишта, под којим се подразумева смањење шумских површина и уопште површина под вегетацијом, смањење плодности земљишта, загађење земљишта, прекомерно коришћење и загађење вода, као и интензивна изградња. Климатске промене све израженије утичу и на сушу, која појачава деградацију земљишта. 

Процењује се да је око 70 одсто копнених површина Земље већ измењено људским деловањем. Највећа је конверзија шумских области у пољопривредне, затим деградација услед рударења, ширења градова… Око 40 одсто копнених површина без леденог покривача се сматра да је у процесу деградације. Конвенција УН упозорава да је тачка преокрета близу и да Земља неће моћи да пружи довољно ресурса за производњу хране и довољно воде за пиће за растући број становника, уколико се не предузму хитне акције за одрживо управљање овим површинама. 

То подразумева бригу о шумама, пашњацима, обрадивим површинама, оптимизацију потрошње воде, регенеративну пољопривреду, као и увођење законских регулатива које омогућавају праћење стања животне средине и ограничавање активности које поспешују деградацију земље, укључујући и водне ресурсе.