Мали на Светском конгресу економиста: Јавни дуг Србије 43,7% БДП-а, кључ је у фискалној отпорности и научном приступу реформама

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали учествовао је на панелу „Фискална политика и финансирање одрживог развоја“ у оквиру 21. Светског конгреса економиста, који се одржава у београдском Сава центру. Том приликом, министар је истакао да је јавни дуг Србије тренутно на нивоу од 43,7 одсто БДП-а, што је скоро упола мање од просека еврозоне који износи 88,89 одсто.

Мали је поручио да држава може да реагује и одговори на све потенцијалне шокове, као и да је о томе написао научну монографију.

Фискална отпорност као одговор на „мулти-кризу“

Панел на којем су учествовали и главна економисткиња за Европу у Mastercard Economics Institute, и Себастиан Соса, регионални представник ММФ-а за Западни Балкан, а који је модерирао декан ФЕФА факултета Милан Недељковић, окупио је глобалну економску елиту, укључујући и добитнике Нобелове награде, Мали је нагласио да добра фискална политика представља главни алат за постизање стабилности у кризним временима. Он се посебно осврнуо на концепт фискалне отпорности, који је детаљно обрадио у својој новој научној монографији под насловом „Stability and Sustainability“ („Стабилност и одрживост“).

Министар је објаснио да се свет више не суочава са привременим потресима, већ са трајном променом економског окружења коју у књизи дефинише као „мулти-криза“ – сплет финансијских, геополитичких и климатских изазова.

„Фискална отпорност је инструмент који свака влада треба да има да би се позабавила свим проблемима који су пред нама“, поручио је Мали, истичући да Србија тренутно има скоро пет милијарди евра резерви на рачуну.

Теорија из монографије потврђена у пракси

Монографија „Stability and Sustainability“ („Стабилност и одрживост”), у издању Ringier Serbia, садржи 14 научних радова и пружа теоретски оквир за разумевање модерних економских реформи. Мали је на панелу повезао научне поставке из књиге са конкретним резултатима, наводећи пример реструктурирања јавних финансија Београда.

У књизи је документовано како је градска администрација успела да буџетски дефицит од преко 20 одсто из 2013. године преполови за само годину дана, трансформишући јавна предузећа из губиташа у профитабилне системе. Према речима аутора, стабилност јавних финансија није само фискални циљ, већ основни предуслов за дугорочни одрживи развој и инвестиције.

Нови модел раста: Технологија уместо „јефтине радне снаге“

Министар се током дискусије дотакао и будућег правца развоја српске економије, нагласивши да се досадашњи модел раста заснован на нижим трошковима рада исцрпљује. Фокус се сада помера ка:

Високим технологијама и вештачкој интелигенцији: Србија већ поседује два суперкомпјутера, а планира се и трећи.

Капиталним улагањима: Држава улаже између 6,7 и 7,4 одсто БДП-а у инфраструктуру, што је значајно више у односу на период од пре деценију када је тај проценат био око 3 одсто.

Глобалној конкурентности: Путем споразума о слободној трговини са Кином, Египтом и УАЕ, Србија осигурава приступ новим тржиштима.

„Кључ је да наставите да растете, јер свака економија мора да расте како би се повећао животни стандард, плате и пензије“, закључио је Мали, додајући да је управо одговорна фискална политика омогућила Србији добијање инвестиционог кредитног рејтинга.

Светски конгрес економиста, који се по први пут организује у региону југоисточне Европе, наставља са радом до 26. јуна, окупљајући преко 1.000 учесника из 80 земаља.