ПОСЛЕ ПАНДЕМИЈСКОГ БУМА СТИГАО СЛОМ Гејминг индустрија у озбиљној кризи, па дели отказе UBISOFT У БЕОГРАДУ ОТПУСТИО СТОТИНАК ЗАПОСЛЕНИХ
Српску ИТ заједницу узнемирила је вест да је Ubisoft затворио студио у Београду и отпустио око стотину запослених.
Београдски студио, основан 2016. године, годинама је радио као развојни и подржавајући тим на великим Ubisoft пројектима, међу којима су били Tom Clancy’s Ghost Recon Wildlands, Ghost Recon Breakpoint, The Crew 2, Rainbow Six, Skull & Bones, као и поједини новији наслови из Assassin’s Creed франшизе.
Затварање београдске канцеларије није изолован случај, већ део ширег таласа реструктурирања у Ubisoft-у и целој индустрији видео-игара. Компанија је истовремено затворила и студио у канадском Винипегу, док су резови најављени и у другим тимовима. Према извештајима из индустрије, у овом кругу промена у Ubisoft-у угрожено је до 380 радних места.
Гејминг сектор последњих година пролази кроз дубоке промене. Развој великих игара постао је све скупљи и дужи, тржиште се после пандемијског раста охладило, а компаније су се нашле под притиском да смање трошкове и повећају профитабилност. Додатни притисак доноси и развој вештачке интелигенције, посебно генеративних AI алата, који мењају начин на који се планирају, праве и одржавају игре. Ипак, стручњаци упозоравају да отказе не треба објашњавати само AI технологијом, јер је криза последица више фактора истовремено.
Америка у средишту
Сједињене Америчке Државе остају средиште кризе у индустрији видео-игара. Од 3.700 потврђених отказа, 2.153 односе се на америчке компаније, што је 58,2 одсто укупног броја. Француска је такође међу погођенијим земљама, пре свега због Ubisoft-овог реструктурирања, док је у Канади забележено најмање 257 отказа.
Готово половина канадских отказа односи се на Eidos-Montréal, студио познат по серијалу Deus Ex и игри Marvel’s Guardians of the Galaxy. Тај студио је отпустио 124 запослена након отказивања ненајављеног AAA пројекта.
Према анализи TradingPlatforms-a, талас отказа у технолошком сектору не успорава, а индустрија видео-игара остаје међу погођенима. Од почетка 2026. године до јуна у глобалном технолошком сектору евидентирано је више од 143.000 отказа, док је у студијима за развој видео-игара потврђено најмање 3.700 изгубљених радних места.
Аутори анализе податке су прикупљали из више извора за праћење отказа, укључујући TrueUp, TechCrunch, Layoffs.fyi и WARN пријаве у САД. Ипак, стварна бројка у гејминг сектору могла би бити и већа, јер нису обухваћени сви случајеви у којима компаније нису јавно саопштиле колико ће људи остати без посла, као ни сви резови повезани са затварањем студија. TradingPlatforms процењује да је, уз непријављене и непотпуне податке, број радника погођених кризом у индустрији видео-игара ове године готово сигурно већи од 4.000.
Највеће резове међу компанијама у гејминг сектору ове године имао је Epic Games, са више од 1.000 отказа. Следе Ubisoft са око 680, Bungie са око 400, Intrepid Studios са 200 и Build a Rocket Boy са 170 отказа. На листи су и Eidos-Montréal са 124, Tencent са 100, Quantic Dream са 95, Riot Games са 92 и Iron Galaxy Studios са 90 отказа.
Нови притисак на индустрију долази и из Bungieja, студија који стоји иза серијала Halo и Destiny. Према извештајима, студио би овог лета могао да отпусти око 400 запослених, што би га сврстало међу компаније са највећим бројем отказа у индустрији видео-игара ове године.
Epic Games је раније најавио више од 1.000 отказа, уз образложење да су трошкови постали превисоки у односу на приходе, као и да је дошло до пада ангажмана код Fortnite-а. Компанија је најавила и смањење трошкова маркетинга, уговора и непопуњених радних места.
Криза се у појединим случајевима није зауставила на отказима. Неки студији су потпуно угашени, док су други тимови сведени на минимум. Међу примерима које наводи TradingPlatforms су Atomic Arcade и француски Leikir Studio.
„Отпуштања у индустрији видео-игара постала су учестала појава, али размере забележене у 2026. години и даље су забрињавајуће”, оценила је Станислава Савишева, аналитичарка TradingPlatforms-a.
Према њеним речима, сектор се суочава са комбинацијом растућих трошкова развоја, дугих продукцијских циклуса, претераног запошљавања након пандемије и притиска издавача да повећају профитабилност. Зато се актуелни талас отказа не посматра као краткотрајни потрес, већ као део дубљег преобликовања глобалне гејминг индустрије.
И. Радоичић
