ТРИ НАВИКЕ МОГУ ДА БУДУ ЈАЧЕ ОД ЛЕКА Велика студија донела охрабрујуће резултате за особе са предијабетесом
Предијабетес је озбиљно здравствено стање које представља последње упозорење организма пре него што дође до развоја дијабетеса типа 2.
У овом стању ниво глукозе (шећера) у крви је повишен, али још није довољно висок да би се поставила дијагноза дијабетеса.
То значи да организам почиње да развија инсулинску резистенцију – ћелије све слабије реагују на инсулин, због чега се шећер задржава у крвотоку.
Више од два од пет одраслих има предијабетес
Велико истраживање, које је трајало 21 годину, показало је шта најбоље може да заштити особе са предијабетесом. Према подацима америчког Центра за контролу и превенцију болести (CDC), више од два од пет одраслих у САД има предијабетес.
Фактори ризика за развој овог стања су прекомерна телесна тежина или гојазност, старост изнад 45 година, блиски члан породице оболели од дијабетеса типа 2, гестацијски дијабетес током трудноће или порођај детета тежег од четири килограма.
Особе са предијабетесом изложене су већем ризику од развоја дијабетеса типа 2, али и других хроничних обољења, па често временом развију два или више хроничних здравствених проблема.
Промена навика дала боље резултате од метформина
Истраживање, објављено у часопису JAMA, показало је да промене животних навика могу бити ефикасније од лека метформина у смањењу ризика од развоја више хроничних обољења код особа са предијабетесом.
Учесници који су били укључени у програм интензивне промене животних навика имали су боље резултате од оних који су узимали метформин или плацебо.
Програм се заснивао на три основна циља:
смањењу уноса калорија и масти,
најмање 150 минута физичке активности недељно,
губитку најмање седам одсто почетне телесне тежине.
У истраживању је учествовало 1.173 особе, које су биле подељене у три групе – једна је мењала животне навике, друга је примала метформин, док је трећа добијала плацебо.
Најчешће хроничне болести
До краја 21-годишњег праћења већина учесника развила је две или више хроничних болести. Најчешће су то били повишене масноће у крви, висок крвни притисак и шећерна болест.
Ипак, резултати су били најбољи код особа које су промениле начин живота. У тој групи две или више хроничних болести развило је 82 одсто испитаника, у поређењу са 85 одсто оних који су узимали метформин и 87 одсто учесника који су примали плацебо.
Према мишљењу стручњака, разлог је то што здраве животне навике истовремено утичу на више процеса у организму. Док метформин пре свега побољшава осетљивост организма на инсулин и смањује стварање глукозе у јетри, правилна исхрана, физичка активност и губитак вишка килограма имају много шири утицај на целокупно здравље.
– Иако године не можемо да зауставимо, многи биолошки процеси који утичу на развој болести могу да се мењају свакодневним животним изборима – истиче професор Томас М. Холанд, који није учествовао у истраживању.
Стручњаци наглашавају да навике које су основ превенције дијабетеса истовремено доприносе очувању здравља срца и крвних судова, а резултати истраживања показују да су губитак вишка килограма, редовна физичка активност и здравија исхрана међу најважнијим корацима за смањење ризика од дијабетеса и других хроничних обољења.
