Наставља се рестаурација цркве Светог Николе у Жабљу; Повратак светла на иконостас и зидне слике коштаће 21 милион динара
Обнова ентеријера цркве Светог Николе у Жабљу коштаће готово 21 милион динара с обрачунатим порезом.
Реч је о другој фази конзерваторко - рестаураторских радова унутар православног храма на Тргу светог Саве 6, и то на сводовима и зидовима западног травеја, хору, простору испод хора, главном улазу и иконостасу. Већину посла обавиће предузеће „Кото” из Београда, док ће подизвођач „Арс тера” извести 42 одсто радова.
Носилац посла је Покрајински завод за заштиту споменика културе, јер жабаљски храм СПЦ посвећен Преносу моштију Светог Николе проглашен је за непокретно културно добро. У првој фази сређени су, између осталог, олтарски простор, солеја, лук и пиластри између солеје и источног травеја, полеђина иконостаса.
„Циљ радова је комплетно уклањање слојева нечистоћа са свих елемената иконостаса, зидних слика, зидних и сводних површина, певница, тронова и стасидија. Такође је потребно уклонити све неадекватне претходне интервенције, у циљу враћања у првобитно стање. Конзервација и рестаурација морају бити изведени уз максимално поштовање оригинала, а сви материјали који буду уграђени у дело током радова морају бити реверзибилни и компактни са оригиналом. Уклањање слојева нечистоћа вратиће аутентични светли колорит потамнелим зидним сликама и зидној декорацији, а на иконостасу вратиће сјај иконама, оплати и позлаћеном дуборезу“, објашњавају из Покрајинског завода за заштиту споменика културе у тендерској документацији.
Жабаљ је у саставу Османске империје био до Великог Бечког рата, односно Карловачког мира 1699. године, када већи део простора данашње Војводине улази у састав Хабзбуршке монархије, која је према Турској формирала Војну границу. Управо у том периоду, 1720. године помиње се први православни храм у Жабљу, посвећен светом Николи.
Пресељено цело село
Жабаљ је 1784. године због честих поплава пресељен са ушћа Јегричке у Тису на данашњу локацију. У знак захвалности према цару Јосифу Другом, који је дозволио пресељење, место је добило назив Јозефсдорф (Јосифово село). Приликом пресељења порушене су све зграде, укључујући православну цркву. Место где се тај храм налазио било је обележено крстом, а након пресељења подигнут је нови. По извештају из 1785. године црква је била нова, сазидана од опеке, посвећена светом Николи. Садашња црква подигнута је између 1832. и 1835. године.
У време револуције 1848-9. храм је запаљен, али је обновљен 1851. Храм је зидан у барокном стилу полукружне олтарске апсиде, а иконостас је јединствен у нашим крајевима - зидан од полираног разнобојног вештачког камена по нацрту славног архитекте Светозара Ивачковића 1884. године. Иконе су радови више мајстора. Престона икона Пресвете Богородице рад је Аксентија Мародића, док су Престона икона Христа Спаситеља и празничне иконе радови академског сликара Јосифа Гојгнера из 1885. године. Гојгнер је иконе сликао према Дореовим илустрацијама за „Библију”. Икона Пресвете Богородице која замењује Богородичин престо је уље на платну, на чијој полеђини је написано да ју је сликао Никола Димшић у Новом Саду 18. децембра 1871. године, а да ју је исте године поклонила жабаљском храму госпођа Вата Злоколичка. Јосиф Гојгнер је требало да ради и унутрашњу декорацију храма али га је прерана смрт (1887) спречила у томе, па је жабаљски храм остао недовршене унутрашње декорације читавих 95 година.
Тек 1980. године самоуки, али даровити, сликар Димитрије Риђички молује унутрашњост храма и слика зидне слике уљаним бојама. На јужном зиду наоса, Риђички је насликао велику композицију „Рација 1942. године”. Унутрашњост цркве краси Трон Пресвете Богородице Тројеручице који је у по узору на средњовековне иконостасе урадио у дуборезу Бранислав Николић из Крагујевца, а икону Тројеручице живописале су монахиње манастира Бођани”, објашњавају надлежни.