окоТВоко: Лудо перо

И то је вест која је успела да уједини све посвађане портале и медије у Србији. Ко је певачица која има највише алтруизма показала је Драгана Мирковић која је отпевала песму „Мило моје, што те нема” и исказала свој шок због тога што је један млад човек отишао изненада. 

Марко Пантић је био другачији од свих таблоидних новинара које сам познавао, био је луцкаст, весео и увек колегијалан. Пут нас је спојио да радимо заједно на пројекту једне приватне продукције, где ми је као колега дао савете злата вредне. 

Уређивао је емисију „Студио 7” на телевизији Б92 са Радмилом Раденовић и говорио ми како му је то ужасно стресан посао. Своју новинарску каријеру започео је у Српском телеграфу. 

Током година радио је као новинар портала Новости и телевизије Студио Б, где је оставио препознатљив траг својим радом, професионалношћу и посвећеношћу. Био је аутор Јутјуб емисије „Мушке приче”, необичне приче са „Лудим пером”, имао је и подкаст „Лудоперовање”. 

Отишао је изненада, а о његовој смрти огласили су се Марија Шерифовић: „Путуј насмејан како смо те познавали”, а затим и Драгана Мирковић и Слађа Алегро.

 Последњу поруку послао је жени Слобе Радановића: „Последњи снимак који си направио био је Слобин, последња порука коју си послао била је мени и следеће секунде си само отишао. 

„Срећан пут у мир, Перце”, написала је Јелена Радановић, супруга Слободана Радановића. И шта вам је судбина, нико не зна ко и како ће да оде и на који начин. 

Неко ће да оде тако изненада, као Марко, а неко ће да остане да се мучи са овом елементаром непогодом званом живот. 

Сад у коментарима читам разне теорије заваре о његовој смрти и не могу да верујем. Знам само колико је Марко радио и колико се борио за рејтинг, гледаност, читаност. 

Увек весео, увек спреман да помогне, урадио је много хуманитарних концерата, али дочекала га је судбина оних који толико воле свој посао да једноставно „прегоре”. Овакав исход једног живота не могу ни да измисле таблоиди за које је радио, али изјаве познатих говоре колико је много урадио за мало година. 

Знам да је то карма генерације новинара који су тридесетогодишњаци. Много се посла ставило на њихова леђа, а нико не зна колико је овај посао вечити хаос и јурњава. Желео је да буде лако перо, а изгледа да и није било баш све тако. Било је ту изгледа много тешких тренутака. 

Драгана Мирковић је и овога пута показала колико је другачија особа од других певачица. Многе су певачице оболеле од его трипа и воле само себе и своју каријеру, а забораве на људе који су им се ту нашли на путу естрадног успеха.

Стога, реакција медија на смрт Марка Пантића говори да има шансе за наше новинартво. Не треба само да се гледа ко ради који жанр него у послу где влада жестока конкуренција треба да покушамо да останемо бар људи. 

Да нам клик не буде важнији од доброте и људскости. Знам да Марко Пантић оде на то неко боље место и да среће многе легенде наше естраде и да ће сигурно направити још неки откачени интервју на свој начин. 

Александар Филиповић