„КАШИКА“ ЈЕ СТИГЛА ИЗ ТУРСКОГ ЈЕЗИКА Стари српски назив готово је заборављен ДА ЛИ ВАМ ЈЕ ПОЗНАТ
Реч „кашика“, коју свакодневно користимо, није словенског, већ турског порекла. Потиче од турске речи „kaşık“, а у српски језик ушла је током векова османске власти, као и велики број других турцизама.
Према речницима српског језика, кашика је део прибора за јело у облику плитке посудице са дршком. Док је на енглеском „spoon“, на немачком „Löffel“, а на турском „kaşık“, у већини словенских језика задржан је изворни словенски назив.
Тако се у руском и украјинском користи реч „ложка“, у словачком „lyžička“, у пољском „łyżka“, у чешком „lžíce“, а у македонском „лажица“.
Старословенски назив који је постојао и на нашим просторима био је „ложица“. Сматра се да је настао од старог словенског корена повезаног са глаголима „ложити“ или „заложити се“, односно узимањем хране.
Иако је данас реч „кашика“ у потпуности одомаћена у српском језику, „ложица“ се некада могла чути у појединим крајевима Србије, нарочито код старијих генерација.
Многи су се тога присетили и у коментарима на друштвеним мрежама:
– „Тако је моја покојна баба говорила, а ми смо је исправљали.“
– „Моја баба и данас каже ложица.“
– „Зато имамо израз ‘заложи глад’.“
– „Петсто година није мало.“
