СИНИША ЈОСИЋ, ДИРЕКТОР КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА „ЛАЗА КОСТИЋ” У СОМБОРУ И ДИРЕКТОР ОСМОГ СОМБОРСКОГ ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА Светлости и сенке стварности

У сусрет фестивалу разговарали смо са директором Културног центра „Лаза Костић“ Сомбор и директором фестивала Синишом Јосићем о овогодишњем програму, новом фестивалском правцу, значају повезивања подунавског и панонског културног простора, као и улози Сомбора на регионалној филмској мапи. 

Овогодишњи слоган фестивала гласи „Светлост и сенке стварности“. На који начин он одражава селекцију филмова и вредности које фестивал жели да промовише?

– Слоган „Светлост и сенке стварности“ 8. Сомборски филмског фестивала спаја сурову реалност и наду кроз филмску уметност. Филмови приказују тешке друштвене и породичне теме, сенке, али кроз биоскопски мрак доноси хуманост, емпатију и наду, светлост. Фестивал слави 150 година од рођења Ернеста Бошњака сомборског пионира кинематографије по коме награда носи име, истовремено „осветљава“ рад нових, младих аутора из региона. Приказивањем филмова под отвореним небом без наплате улазница, фестивал доноси светлост уметности директно свим грађанима.

Истичете да овогодишње издање представља ново поглавље фестивала?

–  Публика и аутори ће то ново поглавље препознати пре свега кроз повратак изворној визији фестивала и увођење симболике обнове и нових почетака. Фокус је на подунавско-панонски простор као основној идеји фестивала. Селектовани су врхунски филмови из Србије, Црне Горе, Мађарске, Румуније, Аустрије, Словачке и Хрватске. Публика ће имати прилику да на великом платну погледа остварења попут аустријско-словачке драме „Перла“ или мађарског кандидата за Оскара „Сироче“. Понудићемо и пратеће садржаје на аутентичним локацијама. Поред пројекција у Атријуму Градске куће, дворишта Градског музеја и КЦ „Лаза Костић”, фестивал уводи и нове културне тачке, попут изложбе „Данило Бата Стојковић - 90 година од рођења“ у галерији Културног центра. Свесни изазова са којима се домаћа кинематографија суочавала, селектори су 2026. препознали као тренутак великог освежења. Зато фестивал постаје кључна платформа за ауторе нове генерације и њихове дебитантске филмове.

Колико је данас важно да филмски фестивали граде регионалне културне мостове?

–  Фестивали су једина прилика да публика види врхунске филмове из суседства (Мађарске, Словачке, Румуније) који немају биоскопску дистрибуцију. Панонски и подунавски простор деле сличан менталитет, историју, али и савремене друштвене изазове. Када публика у Сомбору гледа филм из Словачке или Мађарске, она у тим причама лако препознаје сопствене дилеме, породичне односе и економске реалности. Упркос језичким баријерама, спајају нас исти људски проблеми, сенка стварности. Место сусрета где мале кинематографије попут српске, мађарске и румунске могу да се уједине, у овом случају Сомбор користи свој фантастични географски положај на тромеђи и престаје да буде културна периферија.

У фокусу је словачка кинематографија. Због чега је избор пао управо на Словачку и шта публика може да  очекује од овог програма?

– Словачки филм пролази кроз изузетан ауторски узлет, освајајући признања на фестивалима широм света. Избор ове кинематографије природно се надовезује на идеју фестивала о повезивању подунавског простора, али и на снажне историјске и културне везе Војводине са словачком националном мањином. Гледаоци ће имати прилику да виде врхунске савремене драме и ауторске филмове, међу којима се посебно издваја награђивана аустријско-словачка копродукција „Перла“, која на платно доноси снажну људску причу и врхунску естетику.

Обележава се и 150 година од рођења Ернеста Бошњака. Колико његово наслеђе данас инспирише идентитет Сомборског филмског фестивала?

– Бошњак је још 1906. године донео први кино-пројектор у Сомбор, а потом снимао прве документарне филмове и маштао о оснивању „сомборског  Холивуда“. Његово визионарство даје фестивалу дубок историјски корен и право да се позиционира као природни центар филмске уметности у региону. Главна фестивалска признања с поносом носе име „Ернест“ и „Боер“ (по првој Бошњаковој продуцентској кући). На тај начин, фестивал сваке године директно повезује савремене ауторе и њихова модерна остварења са пиониром који је поставио темеље домаће кинематографије.

Сомборски филмски фестивал познат је по јединственим локацијама на којима се одржава. Колико амбијент града доприноси доживљају филмског програма и искуству публике?

– Локације попут Атријума Градске куће, дворишта Културног центра „Лаза Костић“ и дворишта Градског музеја, претварају гледање филма у јединствен летњи ритуал. Историјска архитектура и специфична акустика ових простора појачавају емотивни доживљај сваке сцене. Сомбор важи за један од најзеленијих и најаутентичнијих градова у регион. На овим историјским локацијама публика и аутори седе једни поред других, чиме се руши дистанца и ствара аутентична заједница љубитеља филма.

Фестивал посебну пажњу посвећује младим ауторима?

– Млади аутори доносе свежу естетику, савремен језик и храброст да проговоре о темама које старије генерације можда заобилазе. Фестивали су често једино место где њихова визија може добити биоскопско платно. Дебитантски филмови се тешко пробијају до редовних биоскопских репертоара који су подређени комерцијалном холивудском садржају. Без фестивалске подршке, ови филмови би остали невидљиви. Први сусрет са живом публиком и разговори након пројекција кључни су за сазревање младог редитеља. То је тренутак у којем аутор уживо види како његове идеје комуницирају са људима и добија ветар у леђа за следећи пројекат.

Награда „Ернест“ ове године припада Војиславу Брајовићу. Шта његово стваралаштво симболизује за фестивал и због чега је управо он овогодишњи лауреат?

– Војислав Брајовић је овогодишњи лауреат награде „Ернест“ за изузетан допринос филмској уметности, а његово стваралаштво за фестивал симболизује врхунски континуитет, глумачку зрелост и спону између традиције и савременог филма. Дирекција фестивала и КЦ „Лаза Костић“ донели су ову одлуку из неколико кључних разлога. Брајовић дуже од 50 година активно обликује позоришну, телевизијску и филмску сцену региона, остваривши преко 60 позоришних и више од 100 филмских и ТВ улога. Својим радом сарађивао је са најзначајнијим редитељима југословенске и српске кинема- тографије, остављајући неизбрисив траг у култним остварењима као што су „Отписани“, „Повратак отписани“, „Национална класа“, „Буре барута“... Његов глумачки опус карактеришу сложене улоге које спајају трагично и комично. То се директно пресликава на овогодишњи слоган фестивала „Светлост и сенке стварности“, јер Брајовић кроз своје ликове деценијама маестрално балансира између мрачних и светлих тонова људске природе.

Улазак на све фестивалске програме је бесплатан. Колико је важно да врхунскифилмски садржаји буду доступни широкој публици и да ли управо у томе видите једну од мисија Културног центра?

– Сваки грађанин Сомбора и околине добија једнаку прилику да конзумира најквалитетнији регионални филмски садржај. Основна улога једне овакве установе јесте да едукује, инспирише и оплемењује локалну заједницу. Обезбеђивањем бесплатног улаза, Културни центар директно испуњава своју сврху  он не послује комерцијално. Бесплатне карте мотивишу људе да изађу из своје зоне комфора. Публика ће много радије и храбрије погледати уметнички, ауторски или дебитантски филм о којем не зна ништа (попут словачких или мађарских остварења из овогодишњег програма) уколико не мора да брине о цени улазнице. То директно оживљава фестивалску атмосферу и пуни пројекције под отвореним небом.