„Дневник” у Банатском Аранђелову: Равница као с гоблена пркоси времену
Овогодишњи серијал о приградским местима, односно о свим селима која се ослањају на своју локалну самоуправу, углавном су нас по изласку из неког града убрзо доводила до свог најближег насеља, у року од свега неколико минута. Међутим, када се од Новог Кнежевца упутите ка Банатском Аранђелову, вожња се развуче на читаву вечност.
Да се разумемо, има шта да нам на пучини одржи курс. И елан. Нешто попут мора напуштених пашњака шатираних травом зелених и жутих праменова, раштрканих кикица разноразног полусахарског жбуња, уроланих сармица сламе, а све то на моменат пресечено јарком пуним воде, док су око њега фокусиране две жедне, мада наизглед гладне, жућкасте краве.
То је слика северног Баната.
У исто време тужна, а опет тако пуна живота. Као онај избоцкани реализам на гоблену који виси у дневној код свачије бабе. Хипнотишући. Умирујући. Стоји, али је покретан. Тога није ни свестан... Али, заиста, ко се данас и усуди да буде? Да јесте. Мало ко застане усред нечега што многи називају ничим; мало ко се удуби у ту сваштину. Богату. Ал’ осиромашену.
Е, управо усред свега тога, све те лагане равнице ишаране ораницама, оивичен шумарцима, скрива се, а ипак поносно шепури, једно и једино – Банатско Аранђелово.
У густим крошњама ушушкане су улице овог места, а ушушкано је и нешто више од 900 становника, понајвише српског, а потом ромског и мађарског живља, што мештани коментаришу следећим речима: „Ово је вишенационална средина, код нас никад није било испада, чак ни кад је било циркуса.” Та је чињеница потврђивана од момента кад смо изашли из кола, па све до трена док нисмо најзад у њима поново завеслали.
Село лављег срца
Оросламош – илити Лавово Село – некадашњи је назив данашњег Банатског Аранђелова, места које је било смештено нешто северније и насељено становништвом из Чуруга. Тек за време Марије Терезије, када је село пребачено на нову локацију, бива насељено и мађарским живљем, који су, у односу на Србе, чинили мањину. Касније су у овај крај дошли и Јевреји.
Иначе, према доступним подацима, један од првих макадамских путева у Банату налазио се управо између Новог Кнежевца и Оросламоша, док је средином 19. века отворена прва верска четворогодишња православна школа, а убрзо и Државна основна школа са шесторазредном наставом. По попису из 1921. године у овом селу је живело скоро 4.000 становника, а већ наредне је преименовано у Банатско Аранђелово, по сеоској слави – летњем Аранђеловдану.
– Лепо ми је, волим своје село иако сам дошао ‘97, али осећам се као да сам рођен овде – каже нам председник Савета Месне заједнице Раде Гојковић, иначе наш саговорник и у тексту о Подлокању, о ком смо писали у оквиру серијала о стогодишњим селима. – Кад изгубимо у фудбалу, иако нисам играо, ја не могу да вечерам, криво ми је! Да би могло боље, могло би, не кажем. Али мислим да би свако од нас могао више да допринесе. Кад косиш себи испред куће, покоси и поред ако комшија није ту или не може. Не мораш сваки пут, али бар сваки трећи. Петком нам носе смеће, а ја четвртком узмем џак и прошетам комшилуком, покупим флаше, папире, лименке, све што је успут неко бацио. Кад би то свако хтео, било би екстра.
Закључисмо одмах на почетку разговора и да – село ко село – као и свугде, смањује се. Што и не чуди, да би потом уследио и наставак: мештани су поприлично упослени и запослени људи. Јер, осим пензионера који упорно доверглају до центра у трговину или на пијацу, евентуално до поште или апотеке прекопута, у центру ћете видети само раднике који су вам пред очима јер управо тако изгледа њихова лавља борба за живот.
Спас у последњи час
Ретко кад се задеси да одемо у неко село и „убодемо” пијачни дан. Међутим, у Банатском Аранђелову је наизглед сваки дан такав – јер у самом центру на бетонским тезгама увек се могу наћи разноразни производи које излаже и продаје Градимир Лакићевић и то тачно пред својом кућом! Међутим, уколико некад и нема времена да изађе, то не значи да не постоји начин доћи до жељене робе. Позив телефоном или куцањем на капију – и ствар решена!
– Ко ми и наручи ја му однесем – прича нам Лакићевић, за ког кажу да им је свима „спас у задњи час”. – Скоро 80 одсто иде на вересију, а остатак ми одмах плате. То су углавном социјални случајеви и пензионери, али и они редовно исплаћују кад добију паре. Али видите, нема народа више на улици, немате кога ни да зауставите и питате какво нам је село...
Међутим, како смо застали у центру, тако су и мештани почели да се појављују, застајкују и с нама размене коју.
– Овде код нас су само остале удовице, а мушки „марав”, мет’у руке овако и па-па – појашњава нам Реља Радин, стављајући шаке преко груди, сликовито нам објашњавајући да им мештани умиру. – Код нас све ради на „пис”! Сад имамо Кинезе и Кинезице, ал’ нико никог не дира. Треба да нам отворе једно одељење да учимо кинески, јер до сад смо учили мађарски и руски. А ја још мало па нећу знати ни српски!
– Пред нама је обележавање Дана села, оно пада у недељу, 26. јула, летњи Аранђеловдан, али га славимо у суботу, 25. јула. Организујемо кување рибље чорбе, буде око 30 екипа, од пет до 15 чланова. Ту се људи здруже. Да се разумемо, не буде само рибље чорбе, него има и роштиља, кува се пасуљ, пече прасе... Делимо и наградице за најуређенија дворишта, заиста има баш лепих – прича Гојковић, даље најављујући и предстојећи турнир у малом фудбалу. – Буде ту у школском дворишту, имамо рефлекторе, дође десетак великих екипа, буде и ветерана и пионирчића. Свако вече буду томболе, добијамо баш лепе награде, свашта извучемо. Дођу људи, донесу хладног пића, па пеку мекике, палачинке, пљескавице, кува се кукуруз, буде кокица...
Набраја наш домаћин и позива нас да се и сами уверимо у убедљиво казање, а ми живи нисмо ако не успемо да тада довергламо и упијемо мирисе и атмосферу такве банатске феште.
Код нас мајстори могу лепо да опстану, јер ко год нешто од мајсторства зна да уради, он функционише како треба (Раде Гојковић)
Тек кад чујете још ово...
– У згради Дома културе имамо фискултурну салу, а служи школи и за приредбе, а горе имамо просторију за окупљање из ФК „Славија”, ту гледамо утакмице, мало се дружимо. Онда имамо и просторију за КУД „Др Гаврило Пекаровић” али тренутно није активно. На спрату су нам и удружење пензионера, актив жена, библиотека, а имамо и свечану салу за мање скупове, као и играоницу за децу – говори нам Гојковић, а ми мало затечени, да се не лажемо.
Без љубави нема живота
„Ево га наш новинар”, узвикују на улици мештани Банатског Аранђелова пошто угледаше Оскара Бенака из оближњег Мајдана, како својим фото-апаратићем предано бележи збивања у центру села. Усликао је и нас, а успео је да направи и неке уметничке фотографије играјући се с филтерима и разним опцијама на свом сокоћалу које је забележило стотине кадрова из целе Војводине. А кад смо га питали који је најлепши део наше покрајине, дао нам је најисправнији одговор који се могао дати.
– Мени је све лепо – вели Бенак, који на бициклу, премда понекад и стојадином, вози по свим крајевима, фотографише и прича с људима. – Завршио сам за фризера, а у школи смо имали предмет Естетика, кад смо на А4 формату сликали угљем, али сам после прешао на фотографисање. Сваки човек кад се роди добије неки дар „од горе”.
Осим љубави према Војводини, Бенак нам је поделио још једну важну мудрост.
– Без љубави нема живота, да вам кажем. Има људи који су себични, а они никад немају истинску љубав – јасан је наш колега.
Пазите сад и ово: након Дома културе, у Партизанској улици, и римокатоличке жупне цркве Свете породице, наставља се потпуно реконструисана осмолетка која приде носи име великана Јована Јовановића Змаја, и поносни је домаћин једне породице рода.
– Жале нам се мештани како нема аутобуса. Али, ако путници пре одлуче да се одвезу оним таксијима а не аутобусом, онда превозник нема рачуна да држи ту линију. Е, код нас мајстори могу лепо да опстану, јер ко год нешто од мајсторства зна да уради, он функционише како треба – тврди председник села, те суптилно убацује „црва” да избунарите неки занат који знате и да за мале паре, свега неколико хиљада евра, купите себи најскромнији кров над главом, који ћете убрзо прешминкати уз све солидније приходе.
Зато скокните до Банатског Аранђелова, у суботу, 25. јула, локација: парк, време: 13 часова.
