overcast clouds
30°C
16.07.2026.
Нови Сад
eur
117.3182
usd
100.6764
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

У српском ИТ сектору 89 одсто запослених може да ради од куће: Софтвераши чешће раде у папучама него у ципелама

16.07.2026. 09:34 09:56
Извор:
Дневник
а
Фото: Pixabay.com

Некада је рад од куће био ретка погодност резервисана за поједине професије. Данас је, бар у ИТ сектору, постао готово правило.

Запослени све чешће, уз висину плате, питају и колико дана недељно морају да проведу у канцеларији.

Развој технологије и искуство стечено током пандемије трајно су променили организацију рада. Оно што је 2020. године било нужност, шест година касније постало је важан адут послодаваца у борби за квалитетне кадрове.

Према истраживању платформе HelloWorld, чак 89 одсто програмера у Србији има могућност рада од куће. Од тога 45 одсто може без ограничења да бира место рада, 34 одсто ту могућност има делимично, док десет одсто ради искључиво на даљину. Анализа ИТ огласа показала је и да је око 84 одсто компанија које су тражиле нове запослене нудило удаљени или хибридни модел рада.

а
Фото: Pixabay.com

45 одсто може без ограничења да бира место рада

Сличан тренд постоји и у Европској унији. Више од половине предузећа са најмање десет запослених током 2024. године користило је састанке на даљину, док чак 85 одсто компанија које запошљавају софтверске инжењере дозвољава неки облик хибридног рада. Најчешћи модел подразумева три дана у канцеларији и два дана рада од куће.

Истовремено, поједине велике светске компаније током 2025. године пооштриле су правила и затражиле чешћи повратак у канцеларије. Тако је поново отворено питање да ли је рад од куће повластица коју послодавац може да укине или нови стандард савременог пословања.

За већину запослених предности су очигледне – нема свакодневног путовања, мањи су трошкови превоза, а радни дан је лакше прилагодити приватним обавезама. У великим градовима два сата проведена у саобраћају дневно могу да значе чак десет сати недељно изгубљеног времена.

Шта је са лекарима, пекарима и продавцима

Рад од куће није могућ у свим занимањима. Лекар не може да прегледа пацијента на даљину, пекар мора да буде у производњи, а продавац за касом. Зато се флексибилност у тим професијама не огледа у месту рада, већ у бољој организацији смена, предвидљивијем распореду, лакшој замени смена, краћој радној недељи или већем броју слободних дана.

Док ИТ стручњаци бирају између куће и канцеларије, за многе друге запослене најважније је да имају већу контролу над сопственим временом.

Ипак, рад од куће није идеално решење за све. Захтева добар интернет, одговарајући простор и способност самосталне организације. У малом стану, уз децу или друге укућане, концентрацију је често теже одржати него у канцеларији.

Посебан проблем представља брисање границе између посла и приватног живота. Када су службени телефон и лаптоп стално при руци, радни дан лако постаје дужи него што је предвиђено.

а
Фото: Pixabay.com

Недостају и свакодневни разговори с колегама, размена идеја и учење које долази кроз непосредан рад у тиму. То је посебно важно за млађе запослене, који у канцеларији брже стичу искуство и професионалне навике.

Зато се хибридни модел све више намеће као компромис. Запосленима доноси већу флексибилност, а компанијама омогућава да очувају тимски дух и непосредну сарадњу.

Производња, здравство, трговина и угоститељство не могу функционисати на исти начин као програмирање, дизајн или финансије

У српској ИТ компанији „Коминг“ кажу да, поред хибридног режима, током целе године примењују и скраћено радно време петком. Циљ је да запослени добију више времена за одмор и приватне обавезе, али и да се рад вреднује према резултатима, а не само према броју сати проведених за рачунаром.

Наравно, такав модел није могуће применити свуда. Начин организације рада зависи од природе посла, величине тима и потреба клијената. Производња, здравство, трговина и угоститељство не могу функционисати на исти начин као програмирање, дизајн или финансије.

Због тога се не може говорити о једном решењу за све. Али једно је извесно – у делатностима у којима је рад на даљину могућ, флексибилност више није привилегија већ један од главних критеријума при избору послодавца. Будућност рада, по свему судећи, неће бити ни искључиво код куће ни искључиво у канцеларији, већ у пажљиво одмереном споју оба модела.

Извор:
Дневник
Пошаљите коментар