АКО КОРИСТИТЕ ОВАЈ ЛЕК ПРОТИВ БОЛОВА, БУДИТЕ ОПРЕЗНИ Научници открили највећи ризик од СМРТОНОСНОГ успоравања дисања
Ново истраживање упозорава да је фентанил највише повезан са ризиком од респираторне депресије – опасног успоравања дисања које може бити кобно у случају предозирања.
Истраживачи са Универзитета у Манчестеру анализирали су податке више од 32.000 одраслих пацијената лечених у болницама на северозападу Велике Британије. Резултати студије, објављене у стручном часопису BMC Medicine, односе се на опиоидне лекове који се користе за ублажавање јаких болова после операција и повреда, као и код оболелих од карцинома.
Научници су процењивали који лекови најчешће доводе до животно опасног успоравања дисања код пацијената који опиоиде користе због болова који нису повезани са карциномом.
У анализи су коришћени електронски здравствени картони 32.909 одраслих пацијената. Истраживачи су пратили брзину дисања, ниво кисеоника у крви и потребу за применом налоксона, лека који поништава ефекте предозирања опиоидима, како би утврдили када дисање постаје опасно успорено.
У поређењу са пацијентима који су користили кодеин, они који су примали фентанил имали су три пута већи ризик од проблема са дисањем. Ризик је био 85 одсто већи него код пацијената који су примали морфијум, док је истовремено узимање више опиоида утростручило вероватноћу ове компликације.
Повишен ризик забележен је и код пацијената који су користили оксикодон и морфијум у односу на кодеин.
Истраживање је показало да су особе са хроничном опструктивном болешћу плућа (ХОБП) посебно осетљиве. Код њих је употреба фентанила била повезана са приближно четири пута већим ризиком од респираторних проблема у поређењу са кодеином.
Додатни ризик представљале су и веће дозе опиоида, чак и када нису биле изузетно високе, као и њихова комбинација са габапентиноидима, попут габапентина или прегабалина.
– Опиоиди и даље остају важни лекови за лечење јаког акутног бола. Наши налази показују да ризици нису исти код свих опиоидних лекова нити код свих доза – изјавила је др Мегна Џани, једна од ауторки истраживања.
