„ОВИМ ТЕМПОМ РАВНОПРАВНОСТ СТИЖЕ ТЕК НАШИМ ПРАУНУКАМА”: Жене и даље у мањини иза филмске камере, оцењују учеснице палићког фестивала
На управо завршеном Фестивалу европског филма Палић одржан је и панел о заступљености жена у европској кинематографији, у којем су учествовале Фабијен Силвестер, шефица Лабораторије „Жене на филму” (Le Lab Femmes de cinéma), Јулија Синкевич, фестивалска селекторка и продуценткиња, Мирона Раду, филмска ауторка, селекторка и пројектна менаџерка, као и Тијана Вишњић, продуценткиња и директорка Soul Food продукцијске и дистрибутерске куће.
На панелу су представљени и резултати студије у оквиру лабораторије „Жене на филму”, платформе која кроз посебне иницијативе ради на промовисању родне равноправности и веће заступљености жена у европској кинематографији.
„Напредак је и даље толико спор да се, овим темпом, равноправност неће остварити све док се не роде наши праунуци”, навела је Фабијен Силвестер, представљајући резултате истраживања. „Чак ни у земљама у којима се сматра да је родна равноправност највише заступљена, удео жена међу филмским ауторима не прелази 36 одсто. Поврх свега, суочавамо се са неизвесном међународном климом и тихим али све присутнијим таласом назадовања који се шири готово свуда. Дакле, слика родне равноправности у Европи данас није нимало охрабрујућа. Борба коју заједно водимо за већи број жена иза камере дуга је и често веома фрустрирајућа, али нам се чини потребнијом него икада.”
Јулија Синкевич је, између осталог, говорила и из перспективе селекторке такмичарског програма Паралеле и судари на ФЕФП-у, не кријући да је веома разочарана чињеницом да је ове године у програму био свега, како је истакла, „један и по филм који су режирале жене”.
„Наравно, међу продуцентима има жена, али ја увек пажљиво тражим филмове редитељки и заиста настојим да постигнем равнотежу у програму. Међутим, пошто је овај програм пре свега посвећен филмовима из Источне Европе, показало се да је у протеклој сезони – односно, у последње две или три године – било мање филмова које су режирале жене. Због тога, нажалост, није било много могућности да их уврстим у програм. То значи да нешто очигледно не функционише како треба у тим земљама. Иако постоје различити програми, мере, иницијативе и невладине организације које промовишу приче жена редитељки и њихов пут до филмског платна, и даље видим да то није довољно”...
„Чак ни у земљама у којима се сматра да је родна равноправност највише заступљена, удео жена међу филмским ауторима не прелази 36 одсто” (Фабијен Силвестер)
По речима Мироне Раду, једно од могућих практичних решења било би, на пример, увођење разговора о филмовима које су режирале жене у школски систем.
„На пример, у Бугарској постоји програм који ми је био веома занимљив. У школама приказују филмове које су снимиле жене и разговарају са девојчицама о томе да и за њих постоји могућност да се баве филмским професијама. Оне могу да буду редитељке, сценаристкиње... Мислим да је оно што раде заиста веома вредно. До сада сам углавном радила са младим филмским професионалцима, али мислим да је можда већ помало касно када са тим почнемо тек у тој фази. Наравно, то није питање које се тиче само културе – повезано је са нашим целокупним погледом на живот”, навела је Мирона Раду.
Тијана Вишњић је истакла да у Србији заправо и нема статистичких података о родној равноправности у кинематографији.
„Извесно је, међутим, да смо веома далеко од европског просека. Али из своје перспективе продуценткиње и особе која се бави међународном продајом филмова, могу да кажем да се примећује известан напредак, иако ни приближно довољан. Можда се тај напредак не огледа у томе да редитељке добијају подршку за дугометражне филмове, али је, рецимо, нешто видљивији када су у питању краткометражни филмови. Дакле, може се уочити одређени позитиван тренд, али он је и даље веома, веома далеко од онога што би било довољно”...
Награда публике филму „Ах, та празнина”
На затварању 33. издања Фестивала европског филма Палић на Летњој позорници је саопштена и одлука о награди публике Горки лист, коју је добило немачко остварење „Ах, та празнина, та страшна празнина“ Симона Ферхевена, које је приказано у оквиру Главног такмичарског програма. Овај филм је, подсетимо, освојио и Палићки торањ за најбољу режију.
Панел је иначе реализован у оквиру програма европске фестивалске мреже Moving Images – Open Borders (MIOB), чији је дугогодишњи члан и ФЕФП. Фестивали окупљени у оквиру ове мреже подстиче јавну расправу о важним темама и залаже се за отворену размену идеја и мишљења.
Дугогодишње искуство и стручност ових фестивала обједињени су како би се заједнички развијале и унапређивале теме од кључног значаја за будућност, дакле не само оне које се односе на родну равноправности и разноврсност у програмирању, него и проблема какви су развој публике, заштита животне средине и климе, све до питања дигиталне комуникације.
М. Стајић
