РЕЗОН: Опозиција и студенти у клинчу за исто бирачко тело

Пише: Милорад Бојовић

Ко год да саветује студенте и опозицију, чак и у случају да то чини бесплатно, озбиљно је преплаћен. Сводити кампању на приказивање Вучића као неразумног и неспособног, прилично је неинтелигентна работа. А нарочит доказ мањка политичке интелигенције јесте седница о неповерењу Влади, која је одржана уз подршку посланика власти. 

Опозиција је том седницом, потпуно супротно студентима признала да институције постоје. Да раде. Да одлучују. Није се морало имати знање Еуклида да би се установило да опозиција ни на који начин не може изгласати неповерење Влади? Поставља се питање, која је била сврха њиховог захтева? Успели су само једно. Дали су пуни легитимитет власти, и обелоданили да нико од њих нема програм ни план за даљи развој Србије. 

Алексић, Ђилас, Понош, Грбовић, прави и криви МИ, разни еколози, три дана су се надмудривали с посланицима власти и министрима. Мислили су да је седница њихова шанса. Да је то прилика која се не пропушта. Тиме су показали да не верују у студентску снагу, и њихов програм. И показали су да студенти њима не треба да верују. Како су сад кренули сопственим колосеком, то исто би учинили и после избора. 

Без СНС-а седница не би била могућа. Они су дали недостајуће потписе. Кворум за рад. Подржали неограничено време за расправу. Знали су да ће Алексић, Лазовић,  Ђилас, Добрица, Ћута, Понош и сви остали урадити оно што најбоље умеју - ништа! Да ће, по ко зна који пут, понављати старе, изанђале афере и фразе. Маркетиншки речено, на делу је била очигледна инфлација идеја и памети. И СНС је лако поентирао. Поручили су бирачима - околности су само наизглед сложене, избор који имате је врло једноставан. Александар Вучић, а не безидејна опозиција. Вучић, не ректор Ђокић. Вучић, а не блокадери? Суверена, самостална и развијена Србија, а не Србија која испуњава жеље странаца, која затвара фабрике и отпушта људе. Важно је шта каже ОДИХР, шта каже Европска комисија, важни су кластери, али је најважније шта каже народ Србије. 

Постоји велика вероватноћа да опозициони лидери нису баш толико неразумни, већ да је у питању била циљана активност, да би се студентима одузео део бирачког тела. И нема ту ничег новог, нити неприродног. Они бране своје политичке позиције. Не желе да их студенти елиминишу из политичког живота. Све се дешава по моделу о ком непрестано пишем од 5. новембра 2024.

Наравно, постоји велика вероватноћа да опозициони лидери нису баш толико неразумни, већ да је у питању била циљана активност, да би се студентима одузео део бирачког тела. И нема ту ничег новог, нити неприродног. Не могу бити и једни и други. И логично је да бране своје политичке позиције. Не желе да их студенти елиминишу из политичког живота. Све се дешава по моделу о ком непрестано пишем од 5. новембра 2024. Протести и блокаде нису били борба за смену Вучића, него борба за смену лидера унутар опозиције, и опозициона борба да им студенти не одузму парламентарни статус. И та рововска битка се наставља и данас. 

Треба их разумети. Шта би сутра радили, ако се не би бавили политиком? Алексић би, по сопственом признању, возио трактор и брао воће. Понош би као пензионер испуњавао укрштенице на клупама у Ташмајданском парку. Ђилас? Седео би у неком од оних силних станова и Мариники са сетом препричавао анегдоте како је стварао некадашњу маркетиншку хоботницу преко које је испумпавао буџетски новац. Лазовић би наставио са студијама које је започео пре 25 година. Шта би радио Добрица? Чиме би се бавио Бора Новаковић, сад кад више нема радно место у ЗИГ-у на које није долазио годинама? Све их везује исти именилац. Нико од њих не жели да се врати у анонимност. Свесни су да с губитком политичке позиције постају неважни. Више не би било интервјуа. Телевизија. Насловних страна. Путовања у Брисел и Стразбур. 

Очигледно је, с опозицијом нема недоумица. Са студентима је ствар другачија. Код њих је све непознаница. Нико не зна шта нуде народу за који кажу да је заробљен и да је држава од њега отета. То значи да је народ отет сам од себе. И да му је неко избрисао мозак. Да је своје руке дао непознатом неком да 14 година заокружује Вучића. 

На страну економија, на страну езистенција. Шта нуде у односу на свеукупни друштвени амбијент? На свеукупни квалитет живота? Нуде ли свеобухватну реформу образовања из које ћемо изаћи паметнији мудрији, и после чега нове генерације неће правити исте или сличне грешке какве смо правили пре и после 5. октобра? Не! Обећавају ли да јавна предузећа нећемо, као некад фабрике, поклањати домаћим преварантима? Никако! Да ли се обавезују да неће државу поклањати тајкунима и страним амбасадорима? Напротив! Радили би то још отвореније од бивше власти, данашње опозиције. Обећавају ли плате од 2.000 евра? Ни под разно! Шта онда нуде? У принципу - ништа. Једино што су јасно предлагали јесу егзистенцијална и грађанска несигурност. 

И нек се на уздају у протесте и међународну заједницу. Као и народ, она је на Вучићевој страни. То је рекла Европска комисија. То потврђује ОДИХР. То потврђују Макрон и Мерц. На њиховој страни је само Пицула. А за све остале детаље, зашто неће доћи до смене власти, нек прочитају шта сам написао 27. јула прошле године. 

Аутор је стручњак за односе с јавношћу