ТРОСКОКАШИЦА АЛЕКСАНДРИЈА МИТРОВИЋ ПРЕД ЕВРОПСКО ПРВЕНСТВО: "Вредим за борбу са најбољима"

По дубини резултата, такмичење у троскоку за жене на Првенству Србије у Краљеву вероватно је било најквалитетнија дисциплина. Чак пет девојака оставило је траг у песку даље од 13 метара, док је осам такмичарки прескочило 12 метара. Мало је држава на свету које тиме могу да се похвале.

Није ни чудо што је из таквог квантитета проистекао и квалитет, па ће Србија у овој дисциплини имати две представнице. Уз Ивану Шпановић, у Бирмингему ће наступити и национална вицешампионка Александрија Митровић.

Такмичење у граду на Ибру 25. јула и резултат од 13,73 метра показују да сте у доброј форми?

– Првенство Србије било је невероватно узбудљиво и квалитетно – задовољна је Александрија Митровић.

Водили сте испред Иване Шпановић све до последње серије, а онда је она у шестој узвратила победничким скоком од 14,08 метара?

– Што се тиче „дуела“ и чињенице да ми је победа била надохват руке, то је свакако нешто што храни сваког спортисту. Ивана је институција нашег спорта. Скакати раме уз раме са њом, вршити притисак на њу и натерати и њу и себе на максимум непроцењиво је искуство. Тренутак када схватите да сте ту, на само неколико центиметара од девојке која је власница 15 олимпијских, светских и европских медаља, доноси невероватан налет адреналина. Тај „замало“ тријумф пробудио је још већу жељу у мени. Показао ми је да сам спремна за највеће домете и када сам под притиском.

Како бисте оценили досадашњи део сезоне?

– Када се осврнем, видим огроман труд који је коначно почео да се остварује на залетишту. Није све ишло глатко од самог почетка, али мислим да стрпљење на крају све доведе на право место. Оно што ме највише радује јесте континуитет, који ми је помогао да остварим оно што пре две године нисам успела – да се квалификујем за Европско првенство за сениоре – каже 22-годишња атлетичарка, која има бронзане медаље са Европског првенства за јуниорке 2023. и Европског првенства за млађе сениорке 2025. године.

Имате ли неку тајну успеха?

– Схватила сам да врхунски резултат не долази из грча и јурњаве за одређеним бројкама, већ из опуштености и поверења у сопствени рад. Далеко од тога да је ово наш максимум. Заправо, све што смо тренер Слободан Стојић и ја радили било је подређено томе да врхунац форме буде управо сада, када је најважније. Зато сам поносна на досадашњи рад, али очекујем и више од себе. Тренер ће бити поред мене на скакалишту, што ми је веома важно.

У Бирмингему се такмичите већ првог дана првенства?

– Квалификације су у понедељак, 10. августа, од 20.55 часова по нашем времену. Тај термин је оно што сваки атлетичар потајно прижељкује и мени веома одговара. Вече доноси потпуно другачију, посебну енергију. Трибине су тада пуније, рефлектори су упаљени, а атмосфера на стадиону далеко је динамичнија и инспиративнија него у преподневним часовима. Таква спортска сцена увек извуче додатни адреналин из мене.

Имате ли одређене ритуале на дан такмичења?

– Са практичне стране, вечерњи термин даје ми довољно времена да током дана прођем кроз целу рутину без икакве журбе. Могу добро да се наспавам, тело има времена да се потпуно пробуди, одрадим лагану активацију, оброке имам на време и потпуно мирна и фокусирана стижем на стадион. Први дан је увек специфичан јер сви долазе са огромним набојем енергије, а пробијање леда у вечерњем програму савршена је прилика да се та енергија одмах преточи у добар скок. Спрема се прави спектакл и једва чекам да изађем на залетиште.

Шта мислите, колико ће бити потребно за пласман међу 12 најбољих и како процењујете своје шансе за финале?

– Квалификације на великим такмичењима увек су психолошки рат. Процењујем да ће за улазак међу 12 најбољих бити потребан озбиљан резултат, вероватно близу 14 метара или преко те границе, у зависности од услова. Своје шансе за финале процењујем као веома реалне, под условом да будем хладне главе и технички прецизна већ у првом скоку. Циљ је да све решим одмах на почетку и тако сачувам енергију.

Борба за медаље је тек у четвртак, па ће бити довољно времена за опоравак. Којим резултатом и пласманом бисте били задовољни?

– Чињеница да је финале тек у четвртак за мене је нова околност, која може да се покаже као добра. То оставља довољно простора за потпуну регенерацију тела, масаже и менталну припрему. Када говоримо о резултату и пласману којима бих била задовољна, циљ је свакако улазак у велико финале, а затим и пласман међу осам најбољих, где је све могуће. Што се тиче саме даљине – лични рекорд.

Дакле, боље од 13,92 метра, колико сте остварили прошлог и овог јуна?

– Ако пружим свој максимум на залетишту, пласман ће доћи сам по себи као награда. Верујем да вредим за сам врх и борбу са најбољима.