ОВАЈ ГРАД У ВОЈВОДИНИ ДОБИО АСФАЛТ ПРЕ БЕОГРАДА Две године пре прве асфалтиране улице у престоници, по узору на Париз
Занемарујући што му је у протеклих стотинак година покрајинска престоница, Нови Сад, одузео примат када је у питању урбанистичко уређење и вредност колевке српске нововековне културе и образовања, Сомбор је у својој историји представљао узор и данашњој српској „столици“, Београду, којем је требало две деценије након овог града да својим житељима представи „чудо цивиизације“ оличено у асфалтирању коловоза.
Наиме, овдашња знаменита Париска улица, као прва на ширем балканском простору, добила је асфалтни прекривач сада већ давне 1891. године, да би мешавина битумена и шљунка прекрила београдску Македонску улицу чак двадесет година касније, 1911. године.
Као што то одлично појашњава овдашњи завичајни хроничар Милан Степановић, уз њој суседну Доситејеву улицу (некадашњу Пашину), данашња Париска улица једна је од најстаријих сомборских улица, а протезала се од Трга Св. Тројства до јужног градског шанца (данас Венца Војводе Степе Степановића) и поуздано је постојала још у време турске управе градом, бивајући традиционално средиштем занатских радњи.
Неко време, половином 19. века, на крају улице (на месту касније куће Јакобчића) налазило се градско поштанско здање породице Волф, те је улица названа Новопоштанском (старо место ове поште било је у уличици преко пута Мале православне цркве).
Приликом преименовања дела сомборских улица именима мађарских историјских личности, крајем 19. века, Новопоштанска улица прозвана је Зрињи улицом, по имену Николе Шубића Зринског (Zrínyi Miklós), хрватског и мађарског војсковође битке код Сигета 1556. године, у току које је преминуо турски султан Сулејман Величанствени.
После Првог светског рата улица је добила назив Париска, након Другог светског рата, у складу са нововладајућом комунистичком идеологијом, названа је улицом Париске комуне, да би већ више од четири деценије поново носила назив Париска.
У борби против свепрожимајуће прашине блатњавих сокака, одлуком Магистрата ова улица је прво поплочана половином седамдесетих година 19. века, а према подацима из 1902. г. дужина улице износила је 229 метара, ширина коловоза 5,84 метра, а укупна путна површина 1.337,2 кв. метра, која је у потпуности била поплочана ситном коцком, односно ломљеним каменом, да би тротоар некадашње улице Зрињи био асфалтиран још 1891. године, што је представљало тадашњу грађевинско-технолошку сензацију, која је на далеко одјекнула.
На жалост Сомбораца склоних свом статусу најзеленије српске вароши, Париска улица спада у ред оних улица у средишту града које, због уског простора, нису биле озелењене, па је и данас ово једна од заиста ретких сомборских улица без дрвореда легендарних бођоша или каквог другог зеленила.
М.Мћ
