Не претерујте! ОВАЈ ЗДРАВ ЗАЧИН МОЖЕ ИЗАЗВАТИ ХАЛУЦИНАЦИЈЕ
Мушкатни орашчић (Myristica fragrans) један је од зачина код којих граница између уобичајене кулинарске употребе и потенцијално штетног уноса има посебан значај.
Прстохват овог ароматичног зачина даје препознатљив укус слатким и сланим јелима, док уношење неколико грама одједном више не може да се посматра као безазлена употреба зачина.
Шта се заправо налази у мушкатном орашчићу
Мушкатни орашчић садржи биљна уља, влакна и низ биоактивних материја, укључујући миристицин, елемицин и еугенол, као и различита фенолна једињења. У његовом саставу налазе се и минерали попут калијума, магнезијума, калцијума, мангана, бакра и гвожђа.
Ипак, податак да одређена намирница садржи неки витамин, минерал или антиоксиданс не значи аутоматски да ће количина коју реално поједемо имати терапијски ефекат. То је посебно важно код мушкатног орашчића, јер га уобичајено користимо у количинама од свега једног или неколико прстохвата.
Лабораторијска истраживања и истраживања на животињама указују на различите биолошке активности појединих састојака мушкатног орашчића, укључујући антиоксидативна и антимикробна својства. Међутим, за велики број потенцијалних терапијских ефеката још нема довољно квалитетних клиничких истраживања на људима да би се мушкатни орашчић препоручивао као лек.
Немојте га користити за детокс!
Мушкатни орашчић вековима има место у традиционалним медицинским системима, између осталог код мучнине, грчева, дијареје и других проблема са варењем. Савремена истраживања његових састојака заиста показују занимљива фармаколошка својства, али највећи део тих резултата потиче из лабораторијских и претклиничких студија.
Због тога нема довољно основа за тврдње да мушкатни орашчић лечи гастритис, депресију или гљивичне инфекције, нити да спречава Алцхајмерову болест. Исто важи за популарне савете према којима напици са већом количином овог зачина „чисте организам“ или јачају имунитет.
Организам већ поседује сопствене системе за уклањање и прераду штетних материја, у којима кључну улогу имају јетра, бубрези, плућа и гастроинтестинални тракт. Ниједан зачин сам по себи не обавља „детокс“ организма.
Миристицин је разлог због којег са количином не треба експериментисати
Најзанимљивија, али истовремено и најпроблематичнија компонента мушкатног орашчића јесте миристицин, природно једињење присутно у његовом етарском уљу. Управо се миристицин, заједно са другим састојцима зачина, повезује са неуролошким и кардиоваскуларним симптомима тровања.
Научна литература описује да после уношења великих количина могу да се појаве сува уста, мучнина, повраћање, вртоглавица, главобоља, изразита поспаност или узнемиреност, убрзан пулс, дезоријентација, поремећај перцепције и халуцинације.
Важна чињеница јесте да симптоми не морају да почну одмах. У литератури се описује одложени почетак тегоба, често неколико сати након уношења велике количине, а симптоми могу да потрају један до неколико дана. То одлагање може да завара особу која је узела превише зачина, јер у почетку можда нема изражене симптоме.
Колико мушкатног орашчића може да изазове тровање
Мушкатни орашчић у количинама које се уобичајено користе за зачињавање хране углавном не представља проблем. Сасвим другачија ситуација настаје када неко намерно или случајно поједе неколико грама праха.
У медицинској литератури описани су симптоми интоксикације већ након приближно 5 грама мушкатног орашчића, мада реакција зависи од количине, састава зачина, телесне масе и индивидуалне осетљивости. Преглед истраживања о миристицину наводи да се неуропсихолошки симптоми чешће очекују при уносу око 10 до 15 грама мушкатног орашчића.
Због тога није добро одређивати универзалну „безбедну дневну дозу“ у кашичицама нити препоручивати веће количине као кућни лек. Кулинарска количина и вишеграмска доза нису иста ствар.
Посебан проблем је злоупотреба због халуциногеног ефекта
Мушкатни орашчић понекад се намерно узима у великим количинама ради изазивања психоактивног ефекта. Таква употреба није безазлена.
Анализа случајева пријављених Калифорнијском центру за контролу тровања показала је да су особе које су намерно злоупотребљавале мушкатни орашчић чешће имале тахикардију и узнемиреност и чешће су захтевале медицинску процену него особе које су му биле ненамерно изложене.
Новији подаци швајцарског центра за информације о тровањима такође потврђују случајеве са тахикардијом, поремећајима свести, агитацијом и халуцинацијама. У тој анализи симптоми су углавном пролазили уз симптоматско и потпорно лечење, али су поједини пацијенти имали умерено тешку клиничку слику.