ОВО СУ ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПРОИЗВОДИ КОЈЕ ЈЕ ЗНАО ЦЕО СВЕТ Од Крагујевца до Америке и Индије, ево шта се све извозило

Иза тих система стајали су конкретни производи који нису остајали само на домаћем тржишту.

Аутомобили из Крагујевца продавали су се у Сједињеним Америчким Државама, трактори из Новог Београда одлазили су у Индију, камиони из Марибора стизали су до Африке и Блиског истока, док је мали електронски калкулатор из Истре своје место пронашао у историји европске технологије.

Неки од тих производа данас су део колективног сећања, док су други били много мање познати широј јавности. Ово су неки од занимљивијих примера.

1. Yugo – аутомобил из Крагујевца који је стигао до Америке

Yugo је вероватно најпознатији пример покушаја југословенске аутомобилске индустрије да освоји велико западно тржиште.

Први аутомобили намењени америчком тржишту напустили су Крагујевац у јулу 1985. године. Пошиљка је имала 220 возила, а Yugo је у САД пласиран као један од најјефтинијих нових аутомобила на тржишту.

Продаја је посебно порасла 1987. године, када је у САД продато 48.812 возила. Укупно је између 1985. и 1992. на америчком тржишту продато 141.651 Yugo.

Аутомобил је касније постао предмет бројних шала у америчкој популарној култури, али чињеница остаје да је мали аутомобил из Крагујевца успео да уђе на једно од најзахтевнијих светских тржишта.

2. Застава 101 – Стојадин који је стигао много даље од Југославије

„Стојадин“ је био један од симбола домаће моторизације, али његова прича није се завршавала на границама тадашње државе.

Застава 101 извозила се на десетине тржишта. Према подацима из историјске документације о извозу, између 1971. и 1991. године међу важнијим купцима били су Пољска, Грчка, Велика Британија, Египат, Мађарска, Алжир, Француска, Холандија и Данска. Укупан класични извоз у том периоду премашио је 191.000 возила, док је са клириншким аранжманима прелазио 224.000.

Дакле, аутомобил који је у Југославији био готово свакодневни призор имао је сасвим озбиљну међународну каријеру.

3. Tomos APN – мопед који је постао познат и ван региона

Мопеди из Копра били су намењени управо ономе што је многим купцима било потребно: једноставном, релативно јефтином и практичном превозу.

Томос је током деценија производио читав низ модела, међу којима су били APN, Automatic и Colibri, а посебно снажно је био присутан на тржиштима Западне Европе. Холандија је била једно од важних тржишта за Томос, где је компанија развила снажну продајну и производну присутност.

Због једноставне конструкције и лаког одржавања, Томосови мопеди остали су препознатљиви и дуго након што су југословенске фабрике престале да постоје у свом првобитном облику.

4. TAM – камиони из Марибора који су ишли на више континената

Мариборски TAM био је један од највећих произвођача камиона и аутобуса у Југославији.

Његова возила нису била намењена само европским купцима. Према историјским подацима компаније, TAM је имао извозна тржишта у Бугарској, Египту, Конгу, Гани, Замбији, Индонезији, Колумбији, Турској, Либији, Саудијској Арабији, али и Сједињеним Америчким Државама. До 1986. године произведено је укупно око 200.000 возила са ознаком TAM.

То је један од бољих примера како је југословенска индустрија тешке механизације покушавала да послује далеко изван свог непосредног региона.

5. IMT 533 – трактор који је стигао до Индије

Ако је неки трактор постао део пејзажа југословенског села, то је био IMT 533. Али његова прича није била ограничена на домаће њиве.

Подаци Светске банке о извозу IMT-а показују да је управо модел 533 током шездесетих година у великим количинама извезен у Индију. Само током 1968. године тамо је отишло 3.818 примерака, док су трактори из истог програма извозили и у Холандију, Кипар, Либију и Пакистан.

IMT је тако постао један од производа који су југословенску индустрију пољопривредне механизације повезивали са тржиштима изван Европе.

6. Прва петолетка – оно што се није видело, али је било свуда око нас

Прва петолетка из Трстеника можда није била позната широкој публици као Застава или Горење, али је њена технологија имала много шири домет.

Компанија је развијала хидрауличне и пнеуматске системе за различите индустрије, укључујући енергетику, рударство и машинску индустрију. У периоду највећег успона имала је готово 20.000 запослених и извозила производе у више од 30 земаља. Компанија је сарађивала и са великим међународним произвођачима, међу којима су били Boeing, Daimler, Wabco и други.

То је важан подсетник да југословенски извоз нису чинили само производи које можете да паркирате у дворишту или унесете у кућу.

7. Digitron DB 800 – мали уређај који је ушао у историју европске технологије

Данас је калкулатор готово безначајан део сваког телефона. Почетком седамдесетих био је симбол високе технологије.

У Бујама у Истри произведен је Digitron DB 800, модел који се често наводи као први европски џепни електронски калкулатор. Уређај је имао осмоцифрени приказ и четири основне рачунске операције.

Око тачног датума његовог изласка постоји одређена историјска недоумица. Новија истраживања HNF-а указују да је продаја вероватније почела почетком 1972. године, док се 1971. често наводи као година развоја и производње првих примерака.

Чињеница да је електронски џепни калкулатор настао у тадашњој Југославији била је озбиљан технолошки искорак.

8. EI Ниш – телевизори који су одлазили широм Европе

Електронска индустрија Ниш била је много више од фабрике телевизора, али су управо телевизори остали један од њених најпознатијих производа.

Први телевизори у EI Ниш произведени су 1958. године, а током наредних деценија производња је расла. Према подацима које је објавио РТС, за око пола века из фабрика EI изашло је шест милиона телевизора, укључујући црно-беле и колор моделе. Телевизори су се продавали на југословенском, али и европском тржишту, а међу важнијим извозним дестинацијама биле су Немачка и Француска.

За генерације које су одрастале уз телевизор са ознаком EI Ниш, то је био део свакодневице. За индустрију, међутим, био је то и извозни производ.

9. Volkswagen Golf из Сарајева – немачки аутомобил произведен у Југославији

Golf произведен у TAS-у у Вогошћи један је од најпознатијих примера сарадње југословенске индустрије са великим светским произвођачем.

Volkswagen и UNIS основали су TAS, а производња Volkswagena у Сарајеву почела је још са моделима „Буба“. Golf је ушао у производњу 1976. године, док је Caddy од 1982. почео да се производи за извозна тржишта. Volkswagenови историјски подаци наводе да је сарајевска фабрика 1988. произвела 28.341 возило, од чега је више од 15.000 било испоручено Volkswagenu. Рекорд је достигнут 1989. године са више од 37.000 возила.

Посебно је занимљиво да је Caddy из Сарајева био намењен европском тржишту, што значи да су се возила произведена у тадашњој Југославији продавала и у самој Западној Немачкој.

10. Gorenje – шпорети и веш-машине као почетак велике извозне приче

Gorenje је можда најбољи пример како је производ за домаћинство могао да постане међународни бренд.

Компанија је почела са пољопривредним машинама, а производњу шпорета покренула је 1958. године. Већ 1961. први контигент од 200 шпорета извезен је у Немачку.

Касније су уследиле веш-машине, фрижидери, телевизори и друга опрема за домаћинство. Током седамдесетих Gorenje је имало више од 20.000 запослених и почело да гради продајну мрежу у земљама попут Немачке, Аустрије, Француске, Данске и Италије, као и у Аустралији.

Од аутомобила до електронике

Ови примери показују да југословенска индустрија није била само велика по броју фабрика и запослених. У појединим секторима успела је да произведе робу која је имала своје место на веома различитим тржиштима – од Америке и Западне Европе до Индије, Африке и Блиског истока.

Нису сви производи били технолошки револуционарни, нити су сви били подједнако успешни. Али њихова заједничка карактеристика јесте да су прешли границе земље у којој су настали.

Yugo је стигао до америчких улица, IMT до индијских њива, TAM до афричких тржишта, Gorenje до немачких домаћинстава, а Digitron до историје европске потрошачке електронике.

Зато је можда занимљивије од питања „колико је Југославија производила“ питати нешто једноставније: колико је њених производа заправо путовало светом?

Bizlife.rs