УПРАВНИЦИ ЗГРАДА УВЕДЕНИ ПРЕ ДЕЦЕНИЈУ, А ПРОБЛЕМИ ОСТАЛИ Ево шта највише кочи њихово решавање
Закон о становању и одржавању зграда у Србији примењује се готово 10 година, а једна од највећих промена које је донео било је увођење професионалних управника зграда, који су заменили некадашње председнике кућних савета.
Професионални управник Ненад Радић сматра да систем у принципу функционише, али да су потребне промене како би се проблеми у стамбеним зградама брже решавали.
Како је рекао гостујући у „Београдској хроници“ РТС-а, потребно је успоставити бољу комуникацију између професионалних управника и јавних предузећа, секретаријата и инспекција.
Према његовим речима, управници су доступни 24 сата, односно фирме које их запошљавају морају да буду организоване тако да стамбеним заједницама обезбеде доступност током целог дана и дежурства.
„У зависности од периода године, људи зову, на пример, лети за чишћење, док зими за лед и снег. То су најједноставнији радови, до озбиљних поправки кровова, фасада и лифтова, што мора да буде под надзором“, навео је Радић.
Неслагања међу станарима
Радић сматра да је могућност доношења одлука и када се сви станари не појаве на састанку једна од добрих страна система, јер на тај начин могу да се реше проблеми који су годинама били нерешени.
Ипак, дешава се да на седнице долазе и други људи, што понекад доводи до неслагања међу станарима.
„Закон у принципу функционише, треба да дође до промена, што су одложили Привредна комора и Министарство грађевинарства. Потребно је и да управници са јавним предузећима, секретаријатима и инспекцијама имају бољу комуникацију, јер имамо велику кочницу када се појави проблем, пошто не можемо да га решимо и то дуго траје“, указује Радић.
Као један од највећих проблема издваја новац.
Према његовим речима, финансије су проблем у 99 одсто случајева, док станари који су присуствовали најмање три последње седнице стамбене заједнице имају право гласа приликом доношења одлука.
Како истиче, аргумент „нисам био на седници – нећу да платим“ не важи уколико је одлука законито донета.
Управници кажу да су им накнаде прениске
Радић указује и на то да су за десет година, колико се закон примењује, значајно порасле цене станова и трошкови извођења радова, док су накнаде професионалним управницима остале исте.
Станари, како наводи, често бирају што нижу цену управљања, због чега један управник мора да води већи број зграда како би фирма која га ангажује могла да му исплати плату.
„Савет је да се увек провери фирма која се бира. Не може управљање да буде 200 до 300 динара, то је неодрживо по данашњим ценама, јер и управници морају да имају плату од које би могли да живе. И цене одржавања морају да буду више“, каже Радић.
Он је указао и на проблем нерегистрованих аутомобила око зграда, као и непрописног паркирања на противпожарним путевима.
Како је навео, управници такве случајеве пријављују, али се комунална полиција не одазива увек.
„Надам се да ћемо преко Удружења професионалних управника имати бољи канал комуникације“, закључио је Радић.
