БОГАТ ПРОГРАМ ЈУБИЛАРНОГ ФЕСТИВАЛА „ЋИРИЛИЦОМ” У БУДВИ Ћирило и Методије, Who Are You
Јубиларни, десети фестивал „Ћирилицом“ отворен је синоћ на Тргу између цркава у Старом граду Будве и током наредне три седмице, до 15. септембра, манифестација ће кроз књижевност, позориште, музику, оперу, ликовну уметност и програме посвећене културном и духовном наслеђу понудити једно од најобухватнијих издања у својој десетогодишњој историји.
„Када смо кренули у ову причу, имали смо визију која данас, у свом десетом, јубиларном издању, доживљава свој врхунац. Наша мисија остаје непромењена - афирмација културних вредности кроз призму међусобног разумевања различитих култура које су се вековима укрштале на овим просторима“, казао је Радомир Уљаревић, директор и главни уредник фестивала, иначе председник Удружења издавача и књижара Црне Горе.
Јубиларно издање фестивала доноси неколико позоришних наслова, међу којима је и вечерашња премијера представа “Ћирило и Методије, Who Are You” македонског писца и дипломате Јордана Плевлеша у режији Горана Бјелановића. Публика ће бити у прилици да види и балет “Нечиста крв” у кореографији Милоша Исаиловића на музику Ане Крстајић, “Пут око света”, ауторски пројекат Јелена Кајго и представу “Владалац” Јелене Јовановић у режији Марка Мисирача, као и „Јелену Анжујску” Јелене Кајго у режији Татјане Мандић Ригонат, а најављена је и премијера комичне опере „Il segreto di Susan“ (Сузанина тајна), једочинке коју је почетком прошлог века компоновао Ермано Волф-Ферари. Програм ће обухватити такође ауторске књижевне вечери и разговоре, међу којима су представљање књиге Митрополита Јоаникија “Дух дише гдје хоће”, вече посвећено Драгану Хамовићу и његовој књизи “Матични простори”, програм о делу Јована Делића, представљање романа Игора Маројевића “Мајко, пусти ме да идем”, као и трибина „Перспективе писања у дигиталном добу“, а фестивал ће угостити и писца Синана Гуџевића.
Зар сунце не греје за све подједнако
За драму Јордана Плевнеша „Ћирило и Методије, Who Are You”, која је пре неколико година праизведена у Букурешту, када су на њеној реализацији сарађивали театри из Северне Македоније, Бугарске, Грчке и Словеније, професор на Сорбони Жорж Бани је рекао да се ради о планетарној драми која први пут у историји светске драматургије третира питање да ли је могућа цивилизација љубави кроз дело св. Ћирила и Методиј,. „Моји јунаци су пандани Ћирила и Методија из 9. века, које је папа Јован Павле II прогласио 1980. свецима заштитницима Европе”, испричао је Јордан Плевнеш за „Дневник”. „Уз све оно што о њима знамо, подсетићу и на то да је Ћирило је на Тргу Светог Марка у Венецији одржао говор у коме, речима ’зар сунце не греје за све подједнако’, бранећи тезу да сви народи Европе треба да говоре на својим језицима, јер су језици – дар од Бога… И требало је практично да прође 11 векова да Европа сазна ко су заиста Ћирило и Методије. Када је почео рат у Украјини, био сам тиме толико погођен, поготово са искуством наших братоубилачких ратова у Југославији. И поново сам живео драму универзалности трагичног осећања света. Тако се и родила идеја да напишем драму. Од античких трагичара до данас постојали су јединство времена и простора, а сада је по мени ту и јединство опасности. И о томе је моја драма Ћирило и Методије, Who Are You.
Један од посебно издвојених програма је концерт Никодимоса Кабарноса, који ће бити одржан 28. августа. Кабарнос је грчки православни архимандрит, протопсалт и истакнути извођач и педагог византијске музике, познат по његовању и савременој интерпретацији традиционалног византијског музичког наслеђа. Његов наступ представљаће у том смислу спој духовне традиције и концертног извођења, што се природно уклапа у концепт фестивала. Музички програм употпуниће концерт Биљане Крстић и оркестра Бистрик, 7. септембра.
Важан део фестивалског програма чини и континуирано неговање културног наслеђа Будве. Током претходних издања фестивал је кроз разговоре, изложбе, представе и друге програме отварао теме посвећене личностима и догађајима који су обележили историју Будве и њеног ширег простора, од Стефана Митрова Љубише, дон Крста Ивановића и браће Зановић до Перашких и Паштровских исправа, средњовековног Статута Будве и других сегмената локалне културне баштине. Посебно место у идентитету фестивала заузима награда „Свети Стефан Штиљановић“, названа по последњем кнезу Паштровића, која је током претходних година додељивана истакнутим домаћим и међународним ствараоцима, међу којима су академици Злата Бојовић и Јован Делић. Овогодишњи фестивал биће затворен 15. септембра разговором са академиком Душаном Ковачевићем, овогодишњим лауреатом награде „Свети Стефан Штиљановић“.