ПРВО УЧЕШЋЕ СРБИЈЕ НА „WORLD ORCHESTRA FESTIVAL” У БЕЧУ КРУНИСАНО НАЈВИШИМ ПРИЗНАЊЕМ Камерни оркестар „Соноре” из Сремске Митровице исписао културну историју
У граду у којем је настала европска музичка традиција, где су стварали и оставили вечни траг Моцарт, Штраус и Бетовен, ових дана исписана је и једна нова страница српске културне историје.
Камерни оркестар „Соноре“ из Србије освојио је прву награду на престижном „World orchestra festival” у Бечу, оставивши иза себе више од 30 оркестара из свих крајева света.
Под диригентском палицом Нине Ракић, ансамбл је као једини представник Србије одушевио публику и међународни жири, који је највише признање доделио управо српским уметницима. Ако сагледамо ширу слику, ово није само тријумф једног оркестра, већ победа српске музике, културе и стваралаштва на светској престижној сцени. Посебну тежину овом тријумфу даје чињеница да су у једној од најпрестижнијих концертних дворана света, чувеној Златној дворани „Musikverein”, уз концерт мајстора и солисту на виолини Ђорђа Стошића, први пут изведена дела српских композитора.
– До сада овај храм класичне музике није угостио композиције српских аутора, нити је њиме икада дириговала српска жена диригент. Управо зато ова победа превазилази оквире музичког такмичења и постаје историјски тренутак српске културе. Значај награде, учешћа и наступа на оваквом фестивалу у престижним бечким дворанама огромна је част и привилегија, не само за мене и оркестар, већ и за српске композиторе и целу државу. Ово је успех који доприноси развоју културне дипломатије између Србије и Аустрије. Посебно сам поносна што је наша земља већ на свом првом учешћу освојила прву награду у конкуренцији више од 30 оркестара из целог света – истакла је диригенткиња Нина Ракић.
Нова врата за српску музику у Европи
А да је утисак био снажан, потврђује и чињеница да је жири фестивала изразио велико одушевљење наступом српског ансамбла, након чега су договорени нови облици сарадње. Међу најзначајнијим плановима издваја се припрема поставке Штраусове оперете са српском тематиком, у којој би учешће могла да узме и прослављена српска оперска дива Оливера Миљаковић, уметница која је више од пола века градилa блиставу каријеру на сцени Бечке државне опере.
Пут до злата водио је кроз наступе у најзначајнијим бечким музичким здањима: „Sofiensäle”, „Mozart-Haus”, „Strauss Haus”, „Haus der Musik” и, као круна свега, легендарном „Musikverein”– у, чија је Златна дворана симбол врхунског уметничког домета. Репертоар који је освојио Европу био је истинска разгледница српске музичке баштине. Оркестар је извео „Клавирски концерт“ професорке Вере Миланковић, унуке великог научника Милутина Миланковића, као и композиције „Херувим“ и „Ин мемориам“ признатог композитора Александра Симића. Управо та дела донела су снажан уметнички печат и показала да српска савремена музика равноправно стоји уз највећа светска остварења.
Посебне емоције изазвало је извођење чувеног „Српског кадрила“ Јохана Штрауса Млађег, дела насталог по наруџбини кнеза Милоша Обреновића за први Српски светосавски бал у Бечу 1846. године. Богат мотивима српских староградских песама, овај кадрил постао је снажан симбол вековне културне повезаности Србије и Аустрије.