ДЕВОЈЧИЦА (8) УМРЛА НАКОН КУПАЊА У ЈЕЗЕРУ Лекари објаснили како амеба која "једе" мозак доспева у организам

Претпоставља се да се заразила током купања у језеру у Луизијани. Ова амеба не доспева у организам гутањем воде, већ кроз нос, одакле може да стигне до мозга и изазове његово брзо пропадање.

Осмогодишња Лилијан Смарт из Луизијане преминула је након што је оболела од примарног амебног менингоенцефалитиса, тешке инфекције мозга коју изазива Naegleria fowleri, позната и као „амеба која једе мозак“.

Девојчица је била хоспитализована од 15. августа, а њена породица саопштила је 23. августа да су оштећења мозга била превише озбиљна да би њен организам могао да се опорави.

Према наводима локалних здравствених власти и медија, верује се да је Лилијан највероватније дошла у контакт са амебом током купања у језеру Клејборн у Луизијани. Ипак, формулација „највероватније“ веома је важна, јер није могуће са потпуном сигурношћу утврдити тачно место и тренутак уласка амебе у организам.

Шта је „амеба која једе мозак“

Naegleria fowleri је микроскопски ситна, слободноживећа једноћелијска амеба која се природно налази у земљишту и топлој слаткој води. Може бити присутна у језерима, рекама, барама и топлим изворима, нарочито током дугих периода високих температура, када је вода топлија, а њен ниво нижи.

Назив „амеба која једе мозак“ није стручни медицински израз. Добила га је зато што након доспевања до мозга уништава мождано ткиво и изазива отицање мозга. Болест коју узрокује назива се примарни амебни менингоенцефалитис.

Према подацима америчког Центра за контролу и превенцију болести, инфекције су изузетно ретке. У Сједињеним Америчким Државама је од 1962. до 2024. године потврђено 167 случајева, а преживеле су само четири особе.

Према јавно доступним подацима, у Србији до сада нису описани потврђени случајеви инфекције изазване амебом Naegleria fowleri. То, међутим, не значи да овај микроорганизам не може бити присутан у топлим слатким водама.

Овај податак показује колико болест може да буде опасна када се развије, али и колико је ризик од оболевања мали.

Инфекција не настаје када се вода прогута

Човек се не може заразити тиме што је попио или случајно прогутао воду у којој се налази Naegleria fowleri. Инфекција настаје када контаминирана вода доспе дубоко у нос, најчешће током пливања, роњења или скакања у топлу слатку воду.

Амеба из носа може да се креће дуж носног живца, прође кроз структуру која одваја носну шупљину од мозга и доспе до можданог ткива.

Инфекција се не преноси са човека на човека. Нема доказа ни да се преноси воденом паром или капљицама из туша и овлаживача ваздуха. Купање у правилно одржаваним и довољно хлорисаним базенима такође се не сматра уобичајеним извором инфекције.

Ретки случајеви забележени су и након испирања носа или синуса небезбедном водом, као и у недовољно дезинфикованим базенима и воденим парковима.

Први симптоми могу да личе на друге врсте менингитиса

Први симптоми обично се појављују неколико дана након излагања, али период до њиховог развоја може бити краћи или дужи. У почетку се могу јавити:

јака главобоља
повишена температура
мучнина и повраћање

Болест напредује веома брзо, па се убрзо могу појавити:

укоченост врата
збуњеност и дезоријентација
поремећај пажње
губитак равнотеже
халуцинације
епилептични напади
поремећај свести и кома

Рани симптоми нису карактеристични само за ову инфекцију и могу да подсећају на бактеријски или вирусни менингитис. Због реткости болести и њеног веома брзог развоја, дијагнозу је тешко поставити на време.

Особа код које се након недавног купања у топлој слаткој води појаве јака главобоља, температура, повраћање, укочен врат или поремећај свести мора хитно да потражи медицинску помоћ. Лекару је потребно рећи да је претходно било купања, роњења или скакања у језеро или реку.

Како се може смањити ризик од инфекције

Не постоји начин да се само посматрањем воде утврди да ли се у њој налази Naegleria fowleri. Чак ни присуство амебе у неком делу језера не значи да је једнако заступљена у целој води, јер се њена количина и положај могу мењати.

Центар за контролу и превенцију болести саветује да се током купања у топлој слаткој води:

избегавају скакање и роњење, нарочито током најтоплијих месеци
нос држи затворен или заштити штипаљком за нос
глава држи изнад воде у топлим изворима
не копа по дну и не подиже седимент
у топлом плићаку поштују упозорења локалних здравствених служби

За испирање носа и синуса не треба користити воду директно из чесме. Потребно је употребити стерилну или дестиловану воду, односно воду која је претходно прокувана и затим охлађена.

Случај осмогодишње Лилијан показује колико ова ретка инфекција може брзо и разорно да напредује. Посебну пажњу треба обратити на јаку главобољу, температуру, повраћање, укочен врат или збуњеност након боравка у топлој слаткој води, јер такви симптоми захтевају хитну медицинску помоћ.

Еклиника.телеграф