ПОСЛОДАВЦИ У СРБИЈИ МУКУ МУЧЕ ДА НАЂУ ОВЕ РАДНИКЕ Кандидата све више, а стручњака и даље нема
Број огласа за послове који захтевају специфична знања и више квалификације у Србији је смањен у претходне две године.
У првој половини 2026. објављено је око 18 одсто мање огласа за ове позиције него у истом периоду 2024. године, док је просечан број пријава по огласу порастао за готово 30 одсто.
Подаци сајта Послови Инфостуд показују да је конкуренција међу кандидатима већа, али и да потреба за стручним кадровима није нестала. Посебно су тражени кандидати са специфичним знањима, искуством, лиценцама и практичним вештинама.
Анализа Инфостуда показује да је у првој половини 2024. просечан оглас за посао из посматране групе имао око 63 пријаве. Већ наредне, 2025. године, просек је порастао на готово 79, док је у првој половини ове године достигао приближно 82 пријаве.
Истовремено, број огласа за послове који захтевају специфична знања и више квалификације смањен је са 17.424 у првој половини 2025. на 16.574 у истом периоду 2026. године, односно за око пет одсто. То показује да се смањење броја огласа успорава, иако је њихов број и даље испод нивоа из прве половине 2024. године, када је објављено 20.083 огласа.
ИТ значајно утицао на укупан пад огласа
На смањење броја огласа за послове који захтевају специфична знања и виши ниво квалификација посебно су утицала кретања у ИТ сектору. У првој половини 2026. објављено је око 45 одсто мање ИТ огласа него у истом периоду 2024. године.
Пад у ИТ категорији чини приближно 38 одсто укупног смањења броја огласа у посматраној групи. Другим речима, готово две петине укупног пада потичу управо из ИТ сектора.
То, међутим, не значи да је потреба за ИТ стручњацима нестала. Међу позицијама са малим бројем пријава налазе се стручњаци за машинско учење, техничке вође тимова и ИТ архитекте. Послодавци зато за поједине шире заступљене ИТ позиције имају већи избор кандидата, али кандидате са напредним и специфичним знањима и даље тешко проналазе.
Када се ова категорија изузме из анализе, број огласа за остале посматране позиције мањи је за око 13 одсто него пре две године.
Инжењери и даље тражени
Поред тога, анализа Инфостуда показује и да је на нашем тржишту потреба за инжењерима остала значајна. То се посебно види у грађевинарству, где је број огласа за грађевинске инжењере у првој половини 2026. био готово исти као у истом периоду 2024. године, а око 22 одсто већи него годину раније.
Грађевински инжењери налазе се међу чешће траженим појединачним стручним профилима. Тражени су и машински инжењери, док потреба за инжењерским знањима постоји и у производњи, енергетици, рударству, металургији и другим техничким областима.
Ови подаци важни су и за младе који бирају образовање, али и за људе који размишљају о промени каријере. Иако ниједна диплома сама по себи не гарантује запослење, техничка и инжењерска знања могу се применити у великом броју индустрија, од грађевинарства и производње до енергетике, логистике, аутоматизације и развоја нових технологија.
Међу посматраним пословима који захтевају специфична знања и виши ниво квалификација велики број огласа односио се на продају, администрацију, финансије и логистику. Најчешће су се тражили комерцијалисти, административни радници, продајни саветници, књиговође, рачуновође, пословође и диспечери.
Захтеви у погледу формалног образовања код ових послова разликују се у зависности од послодавца, одговорности и сложености позиције. Њихова велика заступљеност показује да потребе послодаваца нису ограничене само на техничке и високо специјализоване професије.
Међу већим категоријама посебно се издваја логистика, у којој је број огласа у првој половини 2026. био нешто већи него у истом периоду 2024. године.
За поједине стручњаке дефицит и даље траје
Већа конкуренција међу кандидатима није решила проблем недостатка стручњака за поједине позиције у здравству, фармацији и ветерини. Међу њима се издвајају лекари, дипломирани фармацеути и ветеринари.
Код ових занимања одговарајуће формално образовање јесте основни услов, док доступност кандидата додатно ограничавају потребне лиценце, специјализације и искуство, али и чињеница да део стручњака каријеру наставља у иностранству.
Формално образовање остаје важно за велики број позиција, али сама диплома није довољна да кандидат буде конкурентан на тржишту рада.
У условима већег броја пријава све већу разлику праве практично искуство, познавање конкретних алата и процеса, страни језици и способност примене стеченог знања.
