НЕ ПИТАЈТЕ „ШТА ЈЕ ЗА ДОМАЋИ”, ПИШЕ! Ако вам телефон зврцка цео дан због РОДИТЕЉСКЕ ВАЈБЕР ГРУПЕ, ово ћете разумети – ево како да се УВЕДЕ РЕД!

Родитељске Вибер групе замишљене су као начин да се брзо размене важне информације о школи, деци и обавезама. Међутим, сви знамо како то понекад изгледа у пракси: телефон не престаје да звони, стижу поруке које немају везе са школом, неко пита оно што је већ написано неколико пута, а понекад се све заврши и свађом. И тако, родитељска Вибер група родитељима уместо олакшања доноси додатни стрес.

Али, не мора да буде тако.

Стручњаци са једне образовне платформе издвојили су најчешће проблеме и предложили како да родитељске Вибер групе заиста буду корисне.

1. Гомила порука које нико не стиже да прочита

"Добро јутро", честитке, мимови, фотографије, непроверене информације, питања која нису везана за школу... Једна порука покрене другу и убрзо је тешко пронаћи оно што је заиста важно.

Решење: На почетку договорите правила. Шта сме да се шаље, а шта не? Да ли су дозвољене честитке и мимови? Када је време за питања наставнику?

Добро је имати и модератора – наставника или представника родитеља – који ће водити рачуна да група остане прегледна.

2. Од обичног питања до родитељског рата

Када се комуницира преко екрана, људи понекад постану много директнији него што би били уживо. Једна реченица лако прерасте у препирку, а разговор о школском проблему у лични сукоб.

Решење: Не расправљајте о људима, већ о проблемима.

Деца, наставници и други родитељи не би требало да буду предмет јавног прозивања. Ако постоји конкретан проблем који се тиче једног детета, најбоље је обратити се његовим родитељима приватно.

3. "Шта је за домаћи?"

Дете није записало домаћи задатак, родитељ није стигао да погледа електронски дневник и – ето поруке у групи.

Још већи хаос настаје када се у групи раде заједнички домаћи задаци. Поруке се само нижу, а важне информације нестају негде у мору фотографија и коментара.

Решење: За домаће задатке користити електронски дневник или платформу школе, а групу оставити за договоре и важне информације.

4. Питања на која је већ одговорено

• "Када је приредба?"
• "Да ли сутра имају физичко?"
• "Колико новца треба да понесу?"

Одговор је можда већ написан – само неколико порука изнад. Ипак, многи родитељи прво питају, а тек онда траже информацију.

Решење: Користите претрагу у групи. Ако родитељи нису сигурни како функционише, добро је поставити кратко упутство на видљиво место. Тако ће се избећи понављање истих питања и одговора.

5. Гласовне поруке: спас за једне, мука за друге

Некоме је лакше да сними поруку него да је откуца. Другима је преслушавање гласовне поруке у родитељској групи последња ствар коју желе. Проблем је и што део чланова групе такве поруке уопште не преслушава, па могу да пропусте важну информацију.

Решење: Ако је могуће, питајте групу да ли су гласовне поруке у реду. Ако јесу, нека буду кратке – идеално до 30 секунди.

Шта кажу наставници?

Наставници сматрају да су јасна правила кључ добре комуникације.

Методичарка и наставница информатике Ана Генкел истиче да је важно да родитељи у групи користе своје право име и презиме, како би сви знали са ким разговарају. Такође, комуникацију би требало ограничити на договорено време.

Наставница историје и друштвених наука Викторија Скрипникова саветује коришћење једноставних ознака, попут звездица или знакова потврде, како би се важне информације лакше уочиле.

Њена порука је посебно важна: није сваки проблем за групу. Личне и осетљиве теме боље је решавати телефоном или разговором уживо, а не пред свим родитељима у групи.

Правило које решава пола проблема

Родитељска група може да буде одличан алат – али само ако се користи за оно чему је намењена.

Мање порука, мање прозивки и понављања, а више јасних и корисних информација. Јер циљ родитељске групе није да вам телефон звони цео дан, већ да вам олакша живот.

Наташа Златковић

Yumama