ФОТОГРАФИЈА ПОКОЈНИКА У ДОМУ ИМА ЈЕДНУ ВАЖНУ УЛОГУ Свештеник Стефан објаснио где је треба чувати

Фотографија вољене особе која је преминула многима остаје један од ретких опипљивих подсетника на заједнички живот. Ипак, када је окачимо на зид, може се појавити питање да ли тиме чинимо нешто што није у складу са православном традицијом, посебно ако се портрет нађе у близини икона.

Свештеник Стефан Домусчи указује да за такву успомену нема разлога за сујеверни страх, али јасно разликује место које припада иконама од простора у дому намењеног породичним фотографијама.

Шта прво учинити када неко у кући премине: Многи не знају први корак, а све почиње једним важним чином

"Наравно, не би требало качити портрет у црвени угао, поред икона. Али сасвим мирно можемо окачити портрете рођака било где другде у дому. Ту не би требало да буде никаквог сујеверног страха: преминули нам не могу ништа учинити, нити човеку могу донети срећу или несрећу.

Очигледна корист од таквог портрета јесте молитвено сећање: када видимо фотографију рођака, блиске особе, сетићемо га се и молити се за њега. Често се догађа да човек умре, изгуби се из нашег видокруга, а убрзо нестане и из нашег сећања", каже свештеник Стефан Домусчи, преноси Религија.

У тој разлици између иконе и фотографије крије се и суштина поуке. Фотографија покојника није предмет којем се приписују натприродне моћи, већ може да постане драгоцен повод да се сетимо особе коју више не можемо да сретнемо и да се за њу помолимо.

Јер није тешко сачувати фотографију. Теже је сачувати сећање које води ка молитви и које вољену особу не препушта забораву.

Радмила Илић

Лепа и срећна