ТРИ ПРОЈЕКТА, ОКО 60 ФОТОГРАФИЈА И МНОГО ВИШЕ ОД ПОРТРЕТА Приче жена пред објективом Мартина Цандира

Међутим, фотографије предочене публици у Новом Саду и Иригу нису настале као самостални уметнички пројекат, него су завршница три различита пројекта у којима су се, кроз радионице, разговоре, истраживање и непосредне сусрете, отварале теме положаја жена, њихове видљивости, личне снаге, искустава и доприноса заједници.

Иако се разликују по темама и учесницима, сва три пројекта и изложбе повезује иста идеја, а то је учинити видљивим оно што у свакодневном животу лако остаје непримећено.

„Снага тихих прича“ назив је треће по реду, финалне поставке, са око шездесет фотографија из тог циклуса, коју је у Музеју Војводине отворио помоћник управника Галерије Матице српске Данило Вуксановић, иако ће једна од три изложбе бити отворена половином месеца и у иришким виноградима и салетли у центру места.

Како је речено на отварању, она говори о женама које су својим животним изборима помериле границе уобичајених очекивања. 

„Кроз портрете жена којима се бавио, Мартин отвара питање промена у друштву и начина на који се мењају представе о томе шта жене могу, желе и смеју да буду. Ипак, оне не говоре само о превазилажењу стереотипа него говоре о људима који су избрали свој пут и на њему истрајавају. Цандиров приступ је непосредан и пажљив. Он своје протагонисткиње не представља као симболе већ као личности са сопственим искуствима и идентитетом. Његове фотографије позивају да застанемо, погледамо пажљивије и препознамо приче које се често одвијају изван средишта јавне пажње“, истакнуто је приликом отварања изложбе. 

Сваки од три пројекта који су резултирали и трима изложбама: „Видљиве и вредне жене Фрушке горе“, „ Жене изван оквира“ и „Снага тихих прича“, је кроз радионице, разговоре, креативни рад и фотографисање отворио простор да жене које често стоје иза својих послова, породица, газдинстава, институција и локалних иницијатива овог пута стану испред објектива.

Зато фотографије нису само документовање завршене пројектне активности, оне су биле последњи корак процеса - тренутак у којем искуства учесника излазе из простора радионица, разговора и истраживања и постају доступна широј публици.

Три пројекта су тако добила три различита визуелна идентитета, али заједничку поруку да иза сваког портрета постоји прича вредна да буде виђена.

Изложбе су реализоване под покровитељством  „ДМО Фрушка гора“, Завода за равноправност полова, Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Холистичког развојног центра Војводине „Хорцев“.

З. Милосављевић