ВЕЛИКИ СКОК ЦЕНЕ ШЕЋЕРА У СВЕТУ! Да ли нас чека нови удар на кућни буџет? Стручњак открива шта следи

 Ипак, стручњаци сматрају да за сада нема разлога за поскупљење шећера у Србији.

Према проценама Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, овогодишња производња шећера у Србији требало би да достигне око 220.000 тона, што је довољно за подмиривање домаћих потреба. Део вишкова могао би да буде пласиран и на инострана тржишта, пре свега у земље региона.

Агроекономски стручњак Милан Простран каже за Директно.рс да тренутна ситуација на светском тржишту не би требало директно да се прелије на домаће потрошаче.

- Нема неких већих разлога за поскупљење. Површине под шећерном репом обезбеђују довољно шећера за наше потребе, а остаје и део вишкова, можда око 50.000 до 100.000 тона, који може да буде намењен извозу. У сваком случају, нема великих разлога да на нашем тржишту шећер буде скупљи - каже Простран.

Домаћа потрошња је смањена

На тржиште утиче и чињеница да је домаћа потрошња шећера смањена, наводи Простран. Евентуални вишкови могли би да буду искоришћени за извоз, пре свега од стране приватних компанија. Истовремено, одређени притисци на цене могу се појавити код великих индустријских корисника шећера.

- Какви ће аранжмани шећерана бити са кондиторима, фармацеутском индустријом, произвођачима алкохола и осталим корисницима шећера, видећемо. Можда код њих дође до одређених промена цена, али то је друга ствар - указује Простран.

Шећер од трске све конкурентнији

Један од разлога због којих је шећер од шећерне трске веома конкурентан белом шећеру произведеном од шећерне репе јесте нижа цена производње.

- Када је реч о ценовној конкуренцији, шећер од трске је веома конкурентан, имајући у виду да се шећерна трска гаји у земљама у којима је радна снага јефтинија. Због тога је тај шећер изузетно конкурентан. Но, и производња шећерне трске је вероватно подбацила, али проблем са производњом шећера у Европи има и дубље, дугорочније узроке - објашњава Простран.

Према његовим речима, европска производња шећерне репе годинама се суочава са променама у аграрној политици и последицама климатских промена.

- Европа је раније изузетно водила рачуна о шећерној репи као култури од које се добија квалитетан шећер. Међутим, ти подстицаји су укинути, а због климатских промена смањене су и површине под шећерном репом у Европи. То је утицало на смањену понуду белог шећера, као резултат и климатских промена и напуштања подстицаја од стране ЕУ - наводи он.

Србија од 15 шећерана стигла до три или четири

Промене на европском тржишту одразиле су се и на домаћу индустрију шећера. Простран подсећа да је Србија некада имала чак 15 шећерана, док их је данас у функцији свега три или четири. Велики број шећерана у Европи престао је да ради, између осталог због притиска јефтинијег шећера од шећерне трске и економичности производње.

- Из тих разлога је и значајан број наших шећерана угашен. Србија је имала 15 шећерана, а данас су у функцији три или четири. Ту је, пре свега, у питању економичност производње - закључује Простран.

Курир Бизнис /Директно.рс