ЦЕНЕ ГОРИВА ЗА САДА НЕ МРДАЈУ, А НАФТА ОБОРИЛА ЈОШ ЈЕДНУ ГРАНИЦУ Барел прешао 108 долара, а ПОМИЊЕ СЕ И 120

Цена сирове нафте брент прешла је границу од 108 долара по барелу, док је цена гаса на европском тржишту виша за чак 150 одсто него на почетку године, али оно што забрињава енергетске стручњаке, али и потрошаче, јесте чињеница да нафтни деривати први пут поскупљују брже од сирове нафте.

Забрињавају и анализе које указују да барел нафте брзо може да догура и до 120 долара.

Економиста НЛБ из Словеније Блаж Брачић објаснио је последице недостатка капацитета рафинерија због чега први пут на тржишту готови деривати дизел, бензин и керозин поскупљују брже од сирове нафте.

- Реч је о такозваном феномену дизел-крека, где се цена сирове нафте креће сасвим другачије од цене прерађених нафтних деривата. Тренутно се суочавамо с недостатком капацитета рафинерија. Један од фактора је Ормуски мореуз. Други је Русија, где Украјина снажно гађа тамошње рафинерије - рекао је Брачић.

Потрошачи забринути

Гориво је све скупље на пумпама широм Европе, потрошачи су забринути, а земље поново уводе мере како би смањиле преливање скупе нафте на цене горива.

Сабрина Малема, директорка оперативе у компанији за превоз у Француској, указује на неопходност рационалне потрошње, јер истиче да гориво сад вреди као злато.

Да је на дуге стазе потребна конкуренција на тржишту, истакао је и Томазо Дузо с немачког Института за економска истраживања.

- Бољи приступ је циљано, директно растерећење, попут исплате помоћи домаћинствима с ниским примањима или финансијске подршке малим предузећима. А дугорочно гледано, потребна нам је већа конкуренција међу рафинеријама и великим трговцима - рекао је Дузо.

Снабдевање енергентима у Србији је стабилно, а Влада стално продужава мере како би се ублажиле последице нафтне кризе, почев од ограничење цена, забрана извоза деривата и смањење акциза на гориво за 20 одсто. Додатни терет за Србију представља и неизвесност око Нафтне индустрије Србије, чији рад из месеца у месец зависи од америчке Kанцеларије за контролу стране имовине (ОФАK), која одлучује о оперативној лиценци српског нафташа.

Од почетка године европски гас поскупео 150 одсто

Цена гаса на европском тржишту виша је за чак 150 одсто него на почетку године и тренутно се приближила нивоу од 80,51 евра по мегават-сату.
Складишта гаса у Банатском Двору су пуна, а Србија има и закупљене резерве гаса у Мађарској. Оно што забрињава је то што су у јеку припрема за зиму залихе у европским складиштима на око 67 одсто, јер је изостало летње појефтињење које су многе земље чекале.

Глиго Вуковић, програмски менаџер у Мисији ЕУ у Србији, рекао је за РТС да је све цене највише погурало то што Европа сад зависи од глобалног LNG тржишта.

- Рат на Блиском истоку се, нажалост, продужио. Оно што европска директива захтева од чланица Европске уније јесте да та попуњеност буде 90 одсто до 1. новембра текуће године, уз могућност да се у посебним ситуацијама та попуњеност буде 80 одсто - објаснио је Вуковић.

Гориво у Србији по истој цени

О ценама горива на пумпама у Србији, које ће остати на истом нивоу до 18. септембра, говорио је и председник Србије Александар Вучић.

- Нафта је достигла цену од 108 долара и постаје неиздрживо, котације су све веће. И данас би требало најмање за четири динара да повећамо цену и дизела и бензина, али неће бити повећања. То је добра вест за грађане, али лоша за нас. Мораћемо да се одрекнемо 25 одсто акцизног учешћа - рекао је Вучић током представљања нових мера за побољшање животног стандарда грађана.

Без промене цене горива у Србији

Цене горива на пумпама у Србији остаће непромењене још недељу дана, тј. до 18. септембра 2026. године. То значи да ће максимална малопродајна цена евродизела и током наредне недеље бити 234 динара за литар, а бензина 205 динара.

Стручњак за енергетику Александар Kовачевић каже за Kурир Бизнис да је раст цене нафтних деривата последица ратова Русија-Украјина и на Блиском истоку, због којих велики део рафинеријских капацитета није расположив на тржишту.

- Због тога остале рафинерије у свету раде на врло високом степену искоришћености па је рафинеријска маржа увећана, то је прва димензија. Друга димензија је та што су повећани транспортни путеви танкера, и цена ангажовања танкера је увећана. Велики терминали у Црном мору, на Балтику и у Арапском заливу нису расположиви због ратних дејстава, тако да је време и приступ терминалима отежан. Све то заједно повећава трошкове транспорта и трошкове рафинерија. Следећа ствар, пошто сви ти уређаји раде на врло високом степену искоришћења, нема резервног капацитета, тако да се технички кварови и кашњења одмах рефлектују на цену, те трговци и тај ризик урачунавају у цену - објашњава Kовачевић.

Према његовим речима, оваква ситуација на светском тржишту неминовно се мора рефлектовати и на цену нафтних деривата у Србији.

- Све ово се рефлектује и на цену нафтних деривата у Србији кроз повећане ризике набавке и повећане транспортне трошкове и тако даље - закључује Kовачевић.

Курир