Од свечане добродошлице у ОШ „Браћа Аксић”, смештања деце код другара, обилазака манастира и цркава, Газиместана, играња фудбала у Старом Градском, па до посете Призрену и манастиру Светих Архангела, све је прошло у најбољем реду, уз прегршт радости и емоција.
– Било нам је лепо, иако нас у почетку време није послужило – задовољна је Новосађанка Јелена Митровић, која је и прошле године у оквиру истог пројекта, била на Косову код вршњака, али у Штрпцу. – Доста смо обишли и имаћемо много лепих успомена. Од кад сам кренула да учествујем у овој акцији, нисам одустајала. Некако сам постала хуманија због свега овога. Извукла сам лепе поуке, рецимо, како би требало да се понашамо према другим људима, јер сви смо ми једнаки.
Упркос поприлично испуњеном програму и сталном „цајтноту”, успели смо да обиђемо све што је предвиђено, а умору није било место чак ни када смо мислили да ћемо дословце пасти с ногу. У свему је најважније да су се деца добро забавила и дружила јер то је и главни циљ ове размене.
– Овде нам је било лепше него у Новом Саду јер се сад више познајемо па смо могли отвореније да причамо и да се дружимо – каже Андрија Васић из Липљана, у нади да ће следеће године Новосађани доћи на дужи период. – Када смо били у вашем граду, било нам је необично што смо могли слободније да се крећемо јер овде имамо поприлично затворен живот и не можемо свугде да излазимо.
Да је то истина, и сами смо се уверили. Уз сталну пратњу једне полицијске патроле, од самог уласка на Косово и Метохију, сви смо осећали напетост и тензију јер такво искуство лане нисмо имали. Будући да у Липљану живи свега 400 Срба, од укупно 11.000 становника, нисмо ни могли да идемо куд смо хтели, а камоли да се раздвајамо и претерано скрећемо пажњу на себе.
– У Призрену су нам деца која су пролазила поред нас, добацивала и звиждала – присећа се Јелена. – Деца из Липљана нису обраћала пажњу на то јер су се навикла, али мени је било непријатно. Ипак, нисам се бојала јер је ту била полиција.
Неки су одустали од овог пута. С обзиром на то да је неколико родитеља ишло са својом децом, сви су се осећали сигурније и опуштеније.
– Док не дођеш и не видиш, не можеш да схватиш како је овде – каже мама Ружица Недељковић, која је и лане била са ћерком Наталијом у Штрпцу. – Мислим да ће све ово утицати и на нашу децу, почеће другачије да размишљају о свему. Жао ми је што су неки родитељи одгодили путовање, али надам се да ће следеће године бити боље и да ће се ситуација смирити.
Како је директор липљанске ОШ „Браћа Аксић” Братислав Ђедовић неколико пута нагласио, ова размена много значи деци и одраслима који живе у том месту јер малишани немају много прилике да угосте другу децу. Такође, и организатори пројекта „Свим срцем за осмех детета” Ивана Ђаковић, Вања Божић и Горан Бајшански задовољни су како је све прошло, у нади да ће се традиција наставити, али с још већим бројем деце.
Текст и фото: Леа Радловачки
Викенд почиње у недељу
Ученици ОШ „Браћа Аксић” похађају наставу уторком, средом, четвртком, петком и суботом. Понедељак је нерадан дан у тој школи јер се у Липљану тада одржава пијаца па сви Албанци из тог и околних места долазе у набавку. Из безбедносних разлога, донета је одлука да за основношколце викенд траје недељом и понедељком, док с друге стране, албански ђаци не иду у школу петком и недељом.
