ДА ЛИ СТИЖЕ ЧЕТВОРОДНЕВНА РАДНА НЕДЕЉА? Нови законски предлог привлачи пажњу
Идеја о четвородневној радној недељи поново је у центру пажње у Сједињеним Америчким Државама.
Конгресмен Марк Такано и сенатор Берни Сандерс представили су нови предлог закона којим би се стандардна радна недеља постепено скратила са 40 на 32 сата, док би запослени задржали плате и бенефиције које тренутно имају за пуно радно време.
Предлог закона под називом „Закон о 32-часовној радној недељи“ предвиђа да се радно време смањује без умањења примања запослених. Такано је образложио да се начин рада током претходних деценија значајно променио, посебно захваљујући развоју технологије.
„Рад се суштински променио“, рекао је Такано, наводећи мобилне телефоне, интернет и вештачку интелигенцију као технологије које су повећале продуктивност запослених.
„Време је да и радни стандарди ухвате корак“, додао је.
Такано и Сандерс сличан предлог закона представљају од 2021. године, надајући се да би овог пута могао да добије довољну подршку за усвајање.
Прековремени рад био би скупљи
Према актуелном предлогу, послодавци не би нужно морали одмах да скрате радно време на 32 сата недељно. За сваки рад дужи од 32 сата запослени би имали право на накнаду у висини од једне и по редовне сатнице.
Послодавцима би такође било омогућено да смањење радног времена спроводе постепено, током периода од четири године. Предлог истовремено предвиђа заштиту плата и бенефиција, како послодавци не би могли да смањење броја радних сати користе као основ за умањење примања.
Сандерс сматра да би радници требало директно да имају користи од технолошког напретка, посебно у тренутку када вештачка интелигенција и роботика мењају тржиште рада.
„У тренутку када ће вештачка интелигенција и роботика радикално трансформисати нашу економију, неопходно је да финансијска корист од нових технологија припадне радничким породицама, а не само неколицини милијардера и директора великих компанија“, поручио је Сандерс.
Према његовим речима, један од начина да се то постигне јесте четвородневна радна недеља без смањења плата и бенефиција.
Критичари упозоравају на могуће последице
Предлог, међутим, има и критичаре који упозоравају да краћа радна недеља не би нужно одговарала свим занимањима и секторима привреде.
Противници наводе да би послодавци могли да успоре запошљавање, повећају цене производа и услуга или од запослених захтевају да исти обим посла заврше за краће време.
„Један од ризика јесте да пет дана рада претворимо у четири дана стреса“, рекао је Џеј Алдеберт из организације Интернатионал Сервицес.
Ако би примена четвородневне радне недеље довела до виших цена, мањег броја запослених, краћег радног времена или већег оптерећења постојећих радника, трошак се, како је упозорио, не би изгубио, већ би само био пребачен на другу страну.
Експерименти показали охрабрујуће резултате
Краћа радна недеља већ се тестира у различитим деловима света, а организација „4 Day Week Глобал“ годинама заговара прелазак на четвородневну радну недељу.
Један од већих експеримената спроведен је 2022. године, када су 33 компаније из САД, Ирске и Аустралије, са укупно око 1.000 запослених, током шест месеци тестирале радну недељу од четири дана и 32 сата.
Модел је био заснован на принципу да запослени раде 80 одсто уобичајеног радног времена, али примају 100 одсто плате, уз очекивање да задрже пуни обим учинка.
Резултати су показали да је модел био прихватљив и послодавцима. Осамнаест компанија изјавило је да дефинитивно планира да настави са четвородневном радном недељом, док је седам желело да настави, али тада још није донело коначну одлуку.
Једна компанија била је „наклоњена наставку“, док једна још није била сигурна. Ниједна од компанија које су учествовале у експерименту није навела да нагиње повратку на класичну петодневну радну недељу.
Предлог закона у САД тако поново отвара питање које се све чешће поставља широм света: да ли је, уз савремену технологију и већу продуктивност, могуће радити мање, а задржати исти ниво примања и учинка.