Септембар је кључан за цвеће! ОВЕ БИЉКЕ МОГУ ДА ПРЕЗИМЕ НАПОЉУ, А ОВЕ НЕ СМЕЈУ ДА ДОЧЕКАЈУ МРАЗ Време је за припрему, стижу хладни дани

Напољу могу да остану божур, ружа, хортензија, чуваркућа, лаванда и пролећне луковице, уз заштиту осетљивијих корена.

Долазак хладнијих дана означава кључни период у сезонској нези цвећа, када је неопходно благовремено прилагодити услове гајења осетљивих врста.

Док поједине вишегодишње биљке без икаквих потешкоћа могу да презиме на отвореном, тропске и суптропске врсте захтевају хитну заштиту и премештање у затворен простор пре првих мразева.

Правовремена припрема и познавање потреба биљака током зимског периода основа су за њихово успешно преживљавање и буђење у пуном сјају са доласком пролећа.

Када је време да се биљке унесу унутра?

Праћење метеоролошких услова: Оптималан тренутак за уношење осетљивих биљака зависи првенствено од временске прогнозе, с актером на појаву првих приземних мразева.

Оквирни календар: Крај септембра и почетак октобра представљају идеалан временски период за почетак припрема, нарочито када ноћне температуре почну да се приближавају граници од 10 степени.

Избор просторије за презимљавање: Адекватан простор не мора нужно да буде грејан; светла, застакљена веранда или светла и прохладна просторија без мраза често су знатно бољи избор у зависности од специфичних потреба врсте.

Које биљке могу да остану напољу током зиме?

Многе баштенске биљке показују високу отпорност на ниске температуре, нарочито када су директно засађене у земљи:

Божур: Вишегодишња биљка чији надземни део природно одумире током зиме, док корен у земљи може да остане здрав и пусти пролећне изданке.

Ружа: Баштенске сорте добро подносе хладноћу, мада се у оштријим условима корен додатно штити нагртањем земље или малча, док је биљкама у саксијама потребна појачана пажња због бржег хлађења супстрата.

Хортензија: Већина врста успешно презимљава напољу, уз напомену да млађим примерцима и онима у посудама може бити потребна заштита корена.

Чуваркућа и лаванда: Изузетно отпорна чуваркућа и лаванда без проблема остају у башти, с тим што лаванда захтева одлично дренажно земљиште како би се спречило труљење корена од вишка зимске влаге.

Пролећне луковице: Лала, нарцис, љиљан и зумбул остају у земљи током хладних месеци и ничу са првим пролећним отопљењем.

Које цвеће обавезно треба склонити од мраза?

За разлику од отпорних врста, следеће балконске и баштенске биљке не толеришу ниске температуре и морају се склонити на сигурно:

Палме: Тропске и суптропске врсте које никако не подносе мраз.

Хибискус: Осетљиве тропске форме које захтевају заштиту у затвореном простору.

Лимун и други цитруси: Саксијске форме трпе озбиљна оштећења на мразу и траже светлу просторију током зиме.

Олеандер (лијандер): У континенталним условима обавезно се уноси пре првих јачих хладноћа.

Мушкатле и геранијум: Популарне балконске врсте које одлично презимљавају у светлим и прохладним просторијама.

Петуније и сурфиније: Традиционално се третирају као једногодишње биљне културе и не подносе ниске температуре, пише Директно.

Фуксије: Изразито осетљиве на хладноћу, те се склањају у затворено.

Далије, бегоније и кане: Захтевају специфичну припрему – далије и кане се најчешће ваде из земље, док се бегоније уносе у зависности од конкретне варијетете.

Како припремити цвеће за презимљавање?

Санитарна контрола: Пре уношења у кућу обавезно прегледајте биљке, уклоните оштећене листове и проверите доњу страну лишћа где се често скривају штеточине.

Постепена аклиматизација: Избегавајте нагли прелазак биљака из хладног спољашњег окружења у прегрејане просторије како бисте спречили стрес и опадање лишћа.

Прилагођавање режима воде и светлости: У зависности од тога да ли биљка улази у фазу мировања или наставља раст, коригујте количину воде и обезбедите јој адекватну позицију према захтевима у погледу количине светла, пише Лепаисрећна