ЖИТО ДОБРО РОДИЛО, АЛИ ТЕШКО СТИЖЕ ДО СВЕТСКЕ ПИЈАЦЕ Извоз пшенице се насукао на плитак Дунав и геополитику
Пшеница је ове сезоне, упркос климатским променама које све више погађају пољопривреду, дала најбољи принос у односу на друге примарне биљне културе.
Просечан принос на нивоу Србије од око шест тона по хектару обезбедио је око 3,8 милиона тона хлебног жита, што је довољно и за домаће потребе и за извоз.
Добар род, међутим, не значи аутоматски и добар пласман на светском тржишту. Србија је у јулу извезла око 120.000 тона пшенице, док је у августу извоз пао на око 90.000 тона.
На мањи извозни резултат у другом месецу економске године у пољопривреди директно су утицали низак водостај Дунава и реконструкција железничких пруга у Хрватској и Словенији, изјавио је за „Дневник“ директор „Житоуније“ Здравко Шајатовић.
40.000 тона пшенице у августу извезено у Италију
– Због ниског водостаја барже не могу да плове пуним капацитетом, већ се товар умањује готово за половину. Реконструкција железничких пруга у Хрватској и Словенији успорава и поскупљује транспорт до Италије, нашег најбољег купца. До Италије наша пшеница иде камионима, што додатно повећава трошкове транспорта. Зато смо у јулу извезли око 50.000 тона у Италију, а у августу само 40.000 тона – навео је Шајатовић.
Пшеница 22,5 динара
Шајатовић истиче да је тешко прогнозирати да ли ће пшеница током зиме 2026/2027. године поскупети.
Наводи да на берзи у Чикагу тона пшенице у фјучерсима вреди око 268 долара, док је у Паризу цена око 244 евра. Према септембарском извештају америчког Министарства пољопривреде (USDA), светска производња пшенице процењена је на око 822 милиона тона.
На Продуктној берзи у Новом Саду килограм пшенице тренутно се креће око 22,5 динара.
Он истиче да би за Србију било најбоље када би током економске године успевала да извози око 100.000 тона пшенице месечно. За већи извозни пласман, међутим, потребни су повољнији услови транспорта, пре свега виши водостај Дунава и нижи трошкови превоза.
100.000 тона месечни циљ извоза пшенице
– На то немамо утицаја, као ни на то да повећамо потражњу за домаћим житом – каже Шајатовић.
На домаће прилике у трговини са иностранством, додаје, у великој мери утиче и геополитичка ситуација, која усложњава услове на светском тржишту и директно се одражава на извоз српске пшенице.
Низак водостај Дунава и реконструкција железнице у Хрватској и Словенији успоравају извоз
– Силоси у Румунији и Бугарској су препуни жита, а због близине луке Констанца те земље успевају да лакше пласирају пшеницу на страна тржишта и делимично надоместе потребе земаља које су раније увозиле жито из Русије и Украјине. У тим земљама и даље траје рат, при чему су угрожене луке и бродски саобраћај, а расту и трошкови осигурања транспорта – објашњава Шајатовић.
Зато, према његовим речима, геополитичке прилике и цене нафте имају директан утицај на глобалну трговину и извоз пшенице. Жито није само прехрамбени производ већ и стратешка роба, чији пласман зависи од политичке стабилности, транспортних трошкова и цене осигурања.