САМО ДВЕ КОМПАНИЈЕ КОНТРОЛИШУ ГОТОВО 40 ОДСТО СВЕТСКОГ ТРЖИШТА СЕМЕНА Пре 10 година за исти удео требало их је ДЕСЕТ

Пољопривредницима остаје све мање великих добављача

У пракси то значи да пољопривредници широм света имају све мање великих добављача између којих могу да бирају када купују семе, пестициде, ђубриво или пољопривредне машине.

Ова ситуација на тржишту је последица спајања и аквизиција компанија која трају већ деценијама уназад.

Немачки Бајер је у 2018. купио америчког произвођача семена и пестицида Монсанто, што је један од најпознатијих примера овог тренда.

Фирме Дау (Dow) и Дипон (DuPont) су се спојиле, а из тог пословања настао је нови гигант Kортева агрисајенс (Corteva Agriscienc).

Поташ корпорејшн (Potash Corporation) и Агриум су се спојили и формирали нову компанију Нутриен, док је кинеска Хем Чајна (ChemChina) купила швајцарску Сингенту (Syngentu).

Развој нових пестицида траје и до десет година

Велике компаније имају предност и због чињенице да је развој нових пестицида веома скуп и дуготрајан.

Нови пестицид у Европској унији може да чека на одобрење између седам и десет година.

Истовремено, Европска унија је током последњих 25 година смањила број одобрених активних супстанци у пестицидима са више од 1.000 на око 500.

Велике фирме могу да улажу огромна средства у поновно регистровање и продужавање дозвола за постојеће пестициде, док је новим конкурентима много теже да уђу на тржиште.

Kритичари упозоравају на ризике за снабдевање храном

Kритичари упозоравају да оваква структура може да учини прехрамбени систем осетљивијим на поремећаје у снабдевању.

Kао пример наводе поремећаје повезане са ратом у Ирану и блокадом Ормуског мореуза, који су, према њиховим тврдњама, допринели расту цена ђубрива и хране широм света.

Блиц