РЕКОНСТРУКЦИЈА ПУТА ДО МАЛОГРАНИЧНОГ ПРЕЛАЗА СА МАЂАРСКОМ Ускоро без рупа на асфалту до Растине
Становнике Западнобачког округа је 2018. године обрадовало коначно отварање малограничног прелаза између Србије и Мађарске код Растине, села солунских добровољаца, као могућност лакшег одласка до комшија у Бачсентђерђу, али и као далеко значајнија алтернатива током летњих ферија путницима загушеним постојећим граничним прелазима са овом суседном земљом.
Ипак, велики прогблем, руинирани асфалтни пут до овог прелаза није се решавао па је и поред лепог и новог граничног прелаза долазак до њега представљао право мучење.
Ускоро би ово требало да буде прошлост, пошто су почели и радови на прилазима гарничном прелазу који ради само од седам ујутру до 19 сати, те служи највећим делом Сомборцима, али оним трансевропским путницима који су свесни његовог постојања. Наиме, у дужини од 4,55 километара започети су радови на реконструкцији овог саобраћајног правца од Гакова до Растине на чије лоше стање су протеклих година највише упозоравали пре свега сами Растинци. Како су јавност обавестили из локалне самоуправе постојећи пут, који је широк четири метра, биће проширен на 6,5 метара, а биће урађене и банкине широке по један метар са сваке стране.
Риђица остала без прелаза
Неколико деценија уназад као потенцијално село за отварање још једног малограничног прелаза са Мађарском фигурирала искључиво Риђица, којој је са друге стране границе село Гара. Безброј иницијатива са српске стране да се управо у Риђици направи прелаз су биле игнорисане од мађарске стране да би на крају прелаз био отворен у Растини, селу које се налази на некадашњем Царском друму и који је, за време Хабзбуршке империје спајао Истанбул са Будимпештом и Бечом.
Градоначелник Сомбора Антонио Ратковић, је приликом обиласка радова на реконструкцији пута Гаково –Растина, подсетио да је до договора о овим радовима дошло након посете председника Србије Александра Вучића радовима на брзој саобраћајници Сомбор—Кикинда, односно путу колоквијано названом „Осмех Војводине“ који би требао да повеже граничне прелазе Србије са Мађарском (Бачки Брег) и Румунијом (Наково). До реконструкције је дошло и на иницијативу суграђана, како би овај пут користио не само путницима у Европу, већ и становницима Растине и Гакова али и Риђице, која је недавном изградњом атарског пута спојена са Растином.